Marko je brzo završio sa tuširanjem, pa smo nastavili da gledamo film, a Dušan je otišao da spava.
-Keva me nije ni jednom zvala danas, da nisi ti pričao sa njom?
-Mašo kevu nisam ni čuo ni video od kako sam se doselio ovde. Pusti je, nek se izduva malo.
-Pa dobro, idem sad da spavam, vidimo se ujutru.
Rekla sam zevajući i istežući se.
Proverila sam da li imam novih poruka, a zatim brzo utonula u san.
Jutro:
Probudila me je snažna vika iz dnevne sobe.
Ustala sam da vidim o čemu se radi i imala sam šta da vidim. Mama i Marko su se svadjali zbog mene.
-Ne ona više neće živeti sa tobom veštice jedna!
-Ako sam izgubila jedno dete, drugo vala neću!
Stajala sam tu i slušala kako se njih dvoje prepiru. Nisu me primećivali neko vreme, a kad su me opazili mama je sa suzama u očima dotrčala do mene i snažno me zagrlila.
-Dušo izvini, molim te, vrati se kući.
I dalje sam nepomično stajala i slušala kako me moli da se vratim.
-Ne mama, ne želim više da živim sa tobom. Ne mogu više da trpim tvoje sebično ponašanje....
Reči su samo izlazile iz mojih usta. Nežno sam gurnula majku od sebe, pogledala je i zamolila da se neko vreme ne pojavljuje u mom životu.
-Čula si je, a sada bih te zamolio da odeš.
-Ako tako želiš Mašo, onda u redu. Doneću ti stvari sutra.
-Ne treba, sama ću doći po njih, ili će mi ih Marko doneti.
Pognula je glavu i krenula ka vratima. Čoveče, delovala je baš tužno. Dok je izlazila, još jednom se okrenula ka meni, a onda je otišla.
-Izvini za ovu scenu.
-Nema frke mala, sve ću uraditi za moju malu sestru.
Osmehnula sam mu se, a onda ga zagrlila. Iste sekunde sam se setila da nisam kupila karte za derbi.
-O NE, NE MOGU DA VERUJEM DA SAM TOLIKI DEBIL!
-Šta je bilo?
Jurila sam po sobi da bih našla nešto da obučem.
-NISAM KUPILA KARTE ZA DERBI!
Iz ranca sam izvukla crne pocepane farmerke koje sam spakovala, a iz Markovog ormara sam izvukla prvu majicu koja mi je pala pod ruku. Ah, naša linija života, pa, što da ne?
-Eeej polako, smiri see, koooči.
Mahao je ispred moje face sa tri karte u ruci.
U prvi mah sam bila u fazonu, šta će mu tri karte, al sam se posle setila da on stalno ide sa Dušanom na utakmice.
-Je l' ti ovo prvi derbi na kom ćeš biti u kopu?
-NE ZAJEBAVAŠ ME?!?!?!
-Ne. Mislim da si sad dovoljno odrasla da možeš da ideš u kop.
-VOLIM TE NAJVIŠE NA SVETU!
Drala sam se i skakala unaokolo od sreće. Prošli su meseci od kad smo zadnji put zajedno išli na neku utakmicu, a pet godina od kad smo išli zajedno na derbi.
Sreća pa se nisam još ništa dogovarala sa Minom, mrzim da ispaljijem ljude. Nisam stigla da završim misao, a telefon je zazvonio. Mina je.
-Mašice, izvini, al ne mogu sa tobom na ovaj derbi. Idem sa Vukom. Nemoj da se ljutiiiš molim teeeee.
-Ee, ma opuštenoo, svakako sam htela da ti javim da idem sa Markom i njegovim drugom.
-Uhh dobro jee. Bar ne ideš samaa. Ajdee idem sad kod Vuka paa se vidimo.
-Aee, vidimo see.
Veza se prekinula. Vuk, a? Dečko ispred najbolje drugarice... Ne mogu da se ljutim na nju zbog toga, ipak, znamo se još od osnovne. Vuk je išao sa nama u školu, ali se do osmog razreda nismo baš družili, tačnije nismo se družili dok se nije smuvao sa Minom, a sad smo praktično nerazdvojni svo troje, samo što nikad nismo hteli da idemo zajedno na utakmice. Iz nekog razloga je izbegavao da ide na sever, uvek je išao na zapad, a Mina i ja smo stalno išle na sever.
...
-Idem ja da ti donesem stvari, Dule će ostati sa tobom ovde.
-Ali rekla je da sutra možemo po stvari.
-Da li misliš da me zanima šta je ta veštičara rekla?
-U pravu si, ni ne treba da te zanima. Samo molim te nemoj da praviš scene.
-Potrudiću se.
Rekao je i izašao iz stana.
Pa dobro, šta je tu je. Pokucala sam na vrata Dušanove sobe jer mi je bilo dosadno i htela sam da gledam neki film.
-Napred.
Njegova soba je veoma slično uredjena Markovoj. Svuda nalepnice, posteri i baklje. Ležao je na krevetu samo u šortsu. Au jebote, kakav stomak. Osetila sam da polako počinjem da crvenim, buljila sam u njega nekoliko sekundi.
-Ovaj, htela sam da te pitam, da li možda želiš da gledamo neki film?
-Naravno, što da ne.
Ustao je i nasmešio se.
Posle dužeg traženja filma, odlučili smo da gledamo The Nun. Nisam baš ljubitelj horora, mnogo ih se plašim i uglavnom ih izbegavam.
...
-AAAAAAAA!
Vrisnula sam i zabila glavu u noge. Okej, definitivno mrzim horore.
Osetila sam kako me polako grli, počinjem da se tresem kao prut.
-Ne brini, prošlo je.
Nežno je prošaputao i snažnije me zagrlio.
———————————————————————————
Nadam se da vam se svidja, pišite mišljenja u komentarima❤️😁
