Dragi, bivši

Не постојимо

Љубави, зар твоје руке сада грле њено тело?
Чудно је то, увек си на неки чудан начин обећавао да ће грлити само мене чак иако нас не буде било.
И нема нас.
Већ годину дана не постојимо ми.
Постојим само ја, постојиш само ти.
Зар се наше све свело на твоје и моје ништа?
Не кривим те. И ја сам окренула нови лист.
Љубим њега. Неког другог мушкарца нимало сличног теби.
И тако ти љубиш њу. Ону коју си некада мрзео. Грлиш ону коју мрзиш да би преболео ону коју волиш. Љубим и ја њега, чудно, на неки чудан начин увек видим тебе када на делић секунде накратко затворим очи.