Dragi, bivši

Био си мој први дим цигарете

Био си мој први дим цигарете.
Био си мој први гутљај црвеног вина.
Био си моје прво пијанство,
мој први мамурлук.
Био си моја прва љубав.
Она која ти остане у сећању.
Она љубав које се сетиш када упалиш
и када угасиш дан.
Не знам да ли и памтиш онај наш
давно заборављени датум.
Да ли си и ти истог тог датума пустио сузу
или си га заборавио.
Да ли си икада био у искушењу да позовеш
давно заборављени број који је идаље
случајно остао урезан у памћењу.
Да ли си икада размишљао о томе
да напишеш писмо и своје емоције
размажеш по папиру.
Открићу ти нешто.
Ја сам оног нашег датума пустила не сузу,
већ цело море истих.
Можда би до сада стотинак пута добио
мој позив да ми број одавно ниси блокирао.
Писала сам ти писма. Крвавим рукама.
Моје руке су љубиле зидове јер ти ниси био ту. Сваком реченицом клизела је суза. Суза која је са собом носила тежину успомена.
То су биле оне искрене сузе.
Оне које су само за тобом падале.
Извини што је папир изборан.
Нека те подсећа на моје прерано остарели лице које од бриге постало наборано.
Нека те мој рукопис врати на дане када смо
се заједно држали за руке.
Чула сам да је волиш.
Сада њу.
Нека си, барем си срећан.
Барем се надам да јеси.
Криво ми је само, љубави моја, што разлог тог осмеха и те среће, више нисам ја...:)