Ljubav ili Osveta✔️

[PRVI DEO] Zbog tebe & Zaglavljeni

[PRVI DEO] Zbog tebe & Zaglavljeni

-Tea-

Čučnula sam u ivici lifta sa nadom da će se neko što pre pojaviti i izbaviti nas, ali nažalost nije se čuo ni najmanji šum.

"Koliko je sati?" Upitala sam umorno.

"Skoro pet." Odgovorio si dok ti je telo bilo naslonjeno na zidu tog lifta.

"Ova noć se nije trebala ovako odvijati..." Rekao si tiho i pogledao u mene.

"Šta da ti kažem Kosta..." Osmehnula sam se. "Ja sam prosto nesreća." Rekla sam i pogledala te pravo u oči.

Videla sam te kako si mi odmah pritrčao i čučnuo do mene. Svoju ruku si stavio na mojim kolenima, ali ovog puta nisam ništa povodom toga uradila.

"Nemoj tako pričati." Osmehnuo si se. "Nisam rekao da je noć bila dosadna ili nešto tome sličnom. Mislim da si zaslužila bolje od ovakvog sastanka."

"Sastanka?" Prekinula sam te.

"Izlaska sam hteo reći." Ispravio si se i osmehnuo dok su tvoje usne stajale jako blizu mojih.

Ovog puta nisi spuštao pogled, te gledao pravo u moje oči. Tvoji pogledi su bili lepi i čisti. Tog trenutka sam imala osećaj da te poznajem celog života iako ne znam ni najmanju stavku o tebi.

Trenutak kasnije naše oči su se pomerile i izgubile u svetlima koje je dolazilo iz lifta. Imala sam ogromni osmeh na licu kada sam videla da su se sve svetiljke spratova upalile i da je lift konačno počeo da se pomera.

Vrata lifta su se bez velikih poteškoća otvorila. Videla sam tebe kako sa velikim osmehom na licu izlaziš i gledaš u mene.

"Ja ću sada stepenicama da izađem." Rekao si u šali.

"Kosta, umoran si. Zašto ne bi ostao na jednoj kafi ili nekom drugom piću?" Upitala sam ubedljivim pogledom.

Videla sam kako pokretima glave odbijaš, ali sam ja bila dovoljno uporna i konačno te naterala da uđeš i zaviriš u moji stan. Očaranim pogledima si gledao u slike po zidovima. U tim pogledima se moglo videti da se razumeš u umetnost i da si očaran svakom slikom.

"Nisam znao da je ovo tvoja stvar." Rekao si sa osmehom.

"Stvar?" Nasmejala sam se.

"Ove slike su naslikane, a u potpisu stoji ,,T,, verujem da je ovo tvoje delo." Pogledao si me i prstom pokazao potpis na ivici slike.

"Oh..." Osmehnula sam se spuštenim pogledom. "Da, slikarstvo je više kao moj hobi."

"Dopada mi se to." Nasmejano si odgovorio.

Videla sam te kako lagano sedaš na stolicu i uzimaš kafu koju sam ti prethodno spremila.

"Volela bih da znam nešto više o tebi Kosta." Rekla sam dok sam polako spuštala svoje umorno telo na stolici preko puta.

"Naravno." Osmehnuo si se. "Slobodno pitaj šta te zanima."

"Ja ne znam ništa o tvom životu. Želim da znam više o tome." Izgovorila sam.

"Hm, u redu." Blago si se zakašljao i pogledao me pravo u oči. "Studirao sam medicinu ovde u Nju Jorku, volim taj posao, ali sebe nisam pronašao kasnije u njemu. Naime, moj otac je vodio firmu ovde, ali je nažalost preminuo kada sam ja bio vrlo mlad, tako da sam morao odmah posle studija da pomažem u firmi i ujedno budem novi direktor."

"Nikada mi to nisi spomenuo." Rekla sam začuđeno.

"Taj deo mog života nije toliko bitan." Odgovorio si sa puno neprijatnosti koja se videla na tvom licu.

Odjednom se začulo jako kucanje na vratima. Bez dozvole je uleteo čovek niske građe, sede kose sa svetlim očima. To je tačnije bio moj otac.

"Šta radiš sa ovim čovekom ovde?!" Povikao je.

"On je prijatelj." Rekla sam tihim uplašenim tonom.

"Nije! Mladiću, ne želim te u njenom životu! Izlazi smesta!"

"Znate li Vi s kim pričate gospodine?" Upitao je Kosta dok je stajao tačno ispred njega.

"Ne zanima me! Izlazi!" Otac je jače povikao.

Kosta je nervozno izdahnuo i blago gurnuo mog oca ka vratima.

"Zapravo ste Vi jedini koji ovde niste poželjni!" Kosta je viknuo.

Videla sam oca kako se besnim i užurbanim hodom približava, te stane ispred mene. Njegov pogled je u sebi sadržao puno mržnje i besa. Podigao je ruku i udario jaki šamar.

"Oduvek si bila đubre! Tako ćeš i ostati!" Vikao je na sav glas.

Kosta je stao ispred njega te mu zadrmao ruku i stisnuo. Okrenuo ga je jednim okretom te odgurao do vrata.

"Tamo i ostanite, sram Vas bilo! To Vam je ćerka!" Rekao je pre nego što je zalupio i zaključao vrata.

Videla sam ga kako dolazi do mene i polako me podiže sa poda. Osećala sam se jako osramoćeno i besno. Gledala sam pravo u tvoje oči dok su moje bile pune suza. Videla sam te kako mi rukom brišeš iste, a zatim čvrsto primiš u zagrljaj.

"Ne želim da vidim nijednu tvoju suzu, da li ti je to jasno?!" Rekao si dok si me polako puštao iz zagrljaja.

Klimnula sam glavom i pogledala te pravo u oči. Gledala sam ih kako se polako spuštaju do mojih natečenih usana. Ovog puta sam ti se bez dalje reči opustila. Osetila sam ukus peperminta na svojim usnama i osećaj je prosto bio neopisiv. Snažno si spustio svoje usne na moje dok su ti se ruke nalazile na mojim obrazima.

"Mislim da zbog tebe postajem drugačija osoba, molim te mi nemoj reći da se ovo nije trebalo dogoditi." Šaljivo si rekao.

Nasmejala sam se kroz blagi plač, a potom još jednom blago prislonila svoje usne uz tvoje.

"Ovo je pravo vreme Kosta." Osmehnula sam se i gledala u tvoje neopisivo lepo lice.