Ljubav ili Osveta✔️

[DRUGI DEO] Ta noć

[DRUGI DEO] Ta noć

-Kosta-

Parkiram auto ispred male kuće koja je na prvi pogled izgledala gostoprimljivo. Pokucam na vrata i ispred sebe zatičem Adrijanu sa još primamljivijim izgledom.

"I nadala sam se da ćete doći." Rekla je sa osmehom na licu.

"Adrijana, moramo popričati." Izgovorio sam tiho.

Vidim nju kako prevrće očima. "Mislila sam da si ovde zbog zabave, pričanje je dosadno."

"Adrijana budi ozbiljna." Rekao sam glasnije. "Zašto si pošla sa nama? Zašto si se onako ponela prema Tei?" Upitao sam.

"Ne znam o čemu pričaš Kosta. Iskreno nemam nikakve snage za svađom." Prošaputala je.

"Adrijana, ono između nas je bila samo strast u pogrešnom trenutku. Izvini što ti moram ovako reći."

"Ne pričaj tako Kosta." Prišla mi je i pogledala me pravo u oči. "Zapravo, nije bilo toliko loše i prosto ne želim da ovo između nas prestane."

"Problem je u tome što to između nas nikada nije ni postojalo. Molim te prestani sa tim." Rekao sam tiho i pokušao da ti objasnim sve.

Klimnula si glavom i spustila pogled. "Nisam znala da sam bila toliko loša." Nasmejala si se dok su ti se oči polako crvenile.

"Hej. Nije problem u tebi." Prošaputao sam i prišao ti.

"Ma daj Kosta, nemoj molim te da počinješ sa tom dečijom pričom." Rekla si nervozno. "Nije problem u tebi, već u meni." Izgovorila si šaljivo.

Vidim te kako se okrećeš i stavljaš ruke oko svog polugolog tela dok polako toneš u plač. Znao sam da se ova naša priča neće završiti dobro. Prišao sam i podigao ti glavu. Gledala si me pravo u oči dok ti se suza spuštala niz obraz.

"Molim te nemoj plakati." Obratio sam ti se i rukom obrisao tvoje suze.

Osetila si moj dodir, a potom počela još više da plačeš. Stavila si glavu na moje grudi i čvrsto me zagrlila. Tvoje ruke su se nalazile oko mog tela. Osećao sam miris tvoje mirišljave kose što me je činilo ludim.

Uzvratio sam ti zagrljaj i pomilovao po kosi. Čvrsto sam te držao u svojim rukama dok sam slušao tvoje tiho jecanje. Polako si se odvojila od mog zagrljaja i zagledala se u moje usne.

Bez ikakve reči si spustila svoje usne na moje. Tvoje ruke su prošle kroz moju kosu i zastale na mom vratu. Tvoji mokri obrazi su dotakli moje usne. Prsti su ti se našli ispod moje majice. Tvoje ruke su silno pokušavale da se reše i najmanjeg dela moje odeće. Na trenutak sam zaboravio na sve probleme i opustio se u tvojim usnama koje su bile poput najnežnije svile.

Povukla si me za sobom i gurnula na krevet. Bacila si se preko mene. Stavila si moje ruke na tvoje gole butine i konstantno spajala naše usne. U tvojim poljupcima sam mogao osetiti želju za nečim više. Iako sam znao da se to više ne treba desiti.

Skinula si majicu sa sebe, a potom se opet vratila poljupcima. Video sam gde ovo sve vodi i pomerio sam glavu kada sam se konačno oslobodio tvojih usana.

"Ne možemo ovo da radimo..." Rekao sam tiho i gledao tebe kako sva zadihana gledaš u mene.

"Zašto Kosta?" Upitala si dok ti se na licu vraćao tužni pogled.

"Tea..." Probao sam da objasnim i zatvorio oči.

"Šta sa njom, vi čak i niste zajedno..." Rekla si i opet spustila tvoje usne na moj vrat.

"Rekao sam ne!" Viknuo sam i video tebe kako se odmah pomeraš.

"Dobro." Izgovorila si i ustala sa mene dok si oblačila majicu.

"Izvini, stvarno mi nije namera da ti dajem lažnu nadu, ali problem je u tome..." Zastao sam i nervozno izdahnuo.

"U čemu je prokleti problem Kosta? Ne razumem te." Upitala si besno. "Prvo mi se bez ikakve reči prepustiš, a sada tako pričaš, stvarno mi te je dosta. Ponašaš se kao dete."

"Adrijana, ne pričaj gluposti."

"Kosta! To nije glupost već stravična istina!" Podigla si ton. "Stvarno mi je dosta ove dečije igre. Moja greška je što sam ti se uopšte dala kao najveća kurva."

"Ti znaš da ja ne mislim tako." Slegnuo sam ramenima.

Vidim tebe kako se smeješ i opet mi prilaziš. "Ah, ne misliš tako?" Sela si mi u krilo i rukom krenula da mi otkopčavaš kaiš.

"Zašto me ne želiš?" Šapnula si mi na uho i počela da mi skidaš farmerke.

Opet si počela sa tvojom igrom, ali ovog puta ti se nisam pripustio. Ispred očiju mi se nalazila samo slika Teinih zelenih očiju. Gledale su me sa puno razočarenja.

"Stani." Rekao sam i podigao farmerke nazad. "Ne želim ovo da radim. Nije mi do toga više." Bez ikakve volje sam ustao i krenuo ka vratima.

"Kosta, čekaj. Možemo li pregovarati?" Upitala si sa malim osmehom na licu.

Pogledao sam te još jednom i prišao ti. "Kasno je Adrijana. Tebi u životu ne treba osoba kao što sam ja."

"Ali..." Rekla si i gledala me kako zatvaram vrata za sobom.

Ušao sam u auto i bez ikakvog razmišljanja krenuo na dugu noćnu vožnju kako bih razbistrio misli. Ulice su bile prazne, na zgradama su se videle razne svetiljke, a ja sam se pitao šta ti sada radiš, Tea.