Ljubav ili Osveta✔️

[DRUGI DEO] Otvaranje kluba

[DRUGI DEO] Otvaranje kluba

-Tea-

Približavamo se klubu iz kog se čuje jaka muzika. Masa ljudi se nalazila ispred, fotografi su bili ludi za slikama. Imala sam osećaj da izlazim sa nekim popularnim glumcem. Pogledala sam u Kostu i videla njegov izraz lica. Tačno znam da je nervozan, poznajem ga.

"Hej, biće sve u redu." Kažem i rukom mu prođem kroz kosu.

"Znam, želim da ti kažem nešto." Uzdahnuo je i pogledao me pravo u oči.

"Ko god da ti večeras bude prišao i nešto rekao, bilo kakvu glupost, nemoj slušati. Veruj mi da će ovde biti puno devojaka koje će samo želeti da nas rastave."

Nasmejala sam se i poljubila ga u obraz. "Ne brini se."

Izašli smo iz auta, a zatim kao glavni likovi prošetali do vrata. Kosta ih je i samim tim je žurka mogla da počne.

Ušli smo unutra. Oko sebe sam videla sva moguća svetla, dobra muzika je bila vrhunac svega ovoga. Nasmejala sam se i povukla Kostu kako bismo zaplesali.

"Prestar sam za ovo." Rekao je sa osmehom na licu.

"Žao mi je, ja volim da plešem." Odgovorim i počnem da zanosno pomeram kukove dok se nalazim blizu njegovog tela.

Igrali smo i naručivali pića jedno za drugim. Kosta je konačno uživao i zbog toga mi je bilo jako drago.

Odjednom se iza mene pojavila starija žena, niske građe sa plavom kosom. Gledala me je očima punim mržnje, ali nisam znala zašto. Ipak je vidim prvi put.

"Ti si dakle Kostina devojka?" Upitala me je.

"Da." Odgovorim i pogledam oko sebe. Primetila sam da Koste nema.

"Čula sam dosta lepih stvari o tebi." Nasmeje se. "Ja sam Marina, Kostina majka."

"Drago mi je! Kosta mi nikada nije pričao o vama."

"Volela bih da te bolje upoznam, izgledaš jako pristojno. Dopada mi se to." Osmehnula se.

"Hvala Vam." Pocrvenim i sednem za šankom pored nje.

U tom trenutku čujem Kostu kako izgovara njeno ime. Prilazi nam i prebacuje ruku oko mojih ramena.

"Pravila si joj društvo?" Upitao je majku.

"Da, ali si se ti jako brzo pojavio. Nisam stigla da je ispitam." Rekla je u šali.

Na to smo se Kosta i ja samo nasmejali. Osetila sam njegovu ruku preko moje. Povukao me je i pozdravio se sa majkom.

"Kosta? Šta nije u redu? Zašto smo je samo tako ostavili tamo?" Pitala sam zbunjeno.

"Sve je u savršenom redu, samo ne želim da pričaš sa njom."

"Ali zašto?"

"Ume da se pretvara." Odgovorio je kratko.

"Ne razumem?"

"Nije bitno." Stisnuo me je jače za ruku.

"Ne! Želim da mi ovog trenutka kažeš o čemu se radi. Celo veče si ovakav, ne odgovara mi ovo!" Povikala sam nervozno.

"Tea..." Izdahnuo je. "Ne radi ovo sada."

"Reci mi u čemu je prokleti problem?!"

Stajali smo u jednom uglu. Videla sam njega kako spuštenim pogledom pokušava da me smiri. Oko nas je bila masa ljudi, tako da niko nije ni primetio da se mi svađamo.

"Hej Kosta. Šta nije u redu?" Adrijana se pojavila ni od kuda.

"Nije tvoj problem Adrijana." Odgovorila sam umesto Koste.

"Adrijana, sve je u redu. Tea je samo malo nervozna." Rekao je sa osmehom.

"Ja sam nervozna?"

Priznajem. Bila sam jako nervozna, ali je tu ipak bila Adrijana i Kosta je sam znao da ja nju ne podnosim. Jednostavno nije trebao to reći. To me je stvarno razljutilo i sve što sada želim je da odem kući. Ovo večeras je bila samo nepotrebna noć i izlazak.

"Možeš ostati sa Adrijanom. Ja idem kući." Kažem i uzmem svoju torbicu sa šanka.

"To što sada radiš je detinjasto." Kosta je rekao.

"Detinjasto?" Nasmejem se ironično. "Celo veče šetam oko tebe kao neki patuljak u nadi da ću te makar malo oraspoložiti, a ti samo gore praviš." Odgovorila sam mu i okrenula se.

"Tea! Čekaj ne možeš samo tako otići."

"Oh, samo me gledaj." Osmehnem se i nastavim svojim putem.

Vidim Kostu kako se nervira i uporno pokušava da ode od Adrijane.

"Tea! Rekao sam ti da staneš!" Povikao je na sav glas.

U tom trenutku sam ispred očiju videla sliku svog oca. Strah, bes, ljutnja. Jednostavno je provladala mojim telom. Oči su mi se napunile suza bez ikakvog razloga. Okrenula sam se i pogledala ga pravo u oči.

"Možemo li da popričamo?" Prišao mi je i upitao.

"Zašto bismo? Adrijana je pristigla da ti pravi društvo."

"Tea, ona mi nije bitna. Ti si devojka koju volim! Shvati to već jednom!" Viknuo je.

"Hoćeš li prestati da vičeš? Svi ljudi gledaju u nas."

"Neću. Svi ljudi trebaju znati da te volim. Samo nemoj tako da odeš od mene, molim te..." Slegnuo je ramenima.

"Kosta... Zabavi se, nadam se da će ti prijati društvo. Razgovaraćemo sledećeg puta." Osmehnem se i okrenem ka vratima. Izlazim i vidim Kostu kako me bez reči pušta da odem.

Razočarana sam, ali i dalje ne shvatam poentu njegove nervoze i njegove majke. Sve mi je tu jako nejasno, glava mi je puna. Ako želi da se bori za mene, doći će da mi sve objasni.