Ljubav ili Osveta✔️

[TREĆI DEO] Našao sam te

[TREĆI DEO] Našao sam te
-Kosta-

Nalazim se ispred neke zgrade. Po slikama je prepoznajem i siguran sam da je tvoja. Ulazim u nju i tačno znam na kom se spratu nalazi tvoj stan.

Zgrada je bez lifta, to liči na tebe.

Pokucam na vrata i otvara mi nepoznata žena. Začudim se kada je vidim jer mi je niko nije spomenuo ranije.

"Oh izvinite, sigurno sam pogrešio stan." Nasmejem se.

"Koga tražite? Rado ću Vam pomoći." Odgovori mi.

"Tea." Zastanem. "Tea Istarfanović."

"Oh..." Osmehne mi se. "Ja sam njena sestra. Možete ući." Otvori mi širom vrata i pusti me u stan.

Hodam kroz hodnik i vidim sve slike koje si ti naslikala. Bila si vredna dok me nije bilo. Moram priznati da su ove slike jako dobre.

"Želite li da popijete nešto?" Upitala me je sa osmehom.

"Ne, hvala.Tu sam samo kako bih video Teu." Odgovorim ljubazno.

"Dobro, ona će doći za nekih deset minuta s posla, a do tada je možete ovde sačekati." Nasmeje se i krene ka vratima.

"A gde Vi idete?" Upitam zbunjeno dok sedam na udobnoj sofi.

"Ja žurim na otvaranje novog lokala. Trebam prikupiti informacije i sve ostalo tamo." Nasmeje se.

"Srećno onda."

Zatvorila je vrata za sobom, a ja sam ustao i razgledao stan.

Otvorim ti orman i vidim da si se bucnula. Nikada nisi nosila ovoliko lepršavih haljina. Na kalendaru stoje silni ginekološki termini.

Čujem kako se vrata otključavaju, a potom vidim tebe. Prelepu, umornu, buckastu.

Izuvaš štikle i smeješ se. Skidaš jaknu sa sebe i bacaš se na krevet u tvojoj spavaćoj sobi.

Prilazim i primećujem da me ne gledaš. Zatvorene su ti oči, imam osećaj da si imala jako težak dan na poslu.

"Nije lako biti psihijatar?" Upitao sam.

Istog trenutka si otvorila oči i uplašila se. Gledala si me sa nevericom, ali si u istom trenutku bila srećna.

"Kosta? Šta ti tražiš ovde?" Pitala si šokirano.

"Ja...?" Nasmejem se. "Ja nikada ne odlazim bez pozdrava."

"Kosta, ne bi trebao da budeš ovde..." Rekla si tužno.

"A gde bih jebeno trebao biti?!" Viknem iznervirano.

"Sa Adrijanom!" Povikala je.

"A znači tako. Kako znaš za Adrijanu?"

"Kako da ne znam, Kosta..." Slegne ramenima.

"Tea, duguješ mi objašnjenja. Kao prvo, trudna si. I vidim da nije od skoro. Želim da znam šta se tu dogodilo."

"Nije tvoja stvar, ne tiče te se." Odgovoriš mi besno.

Priđem ti bliže i svoje usne približim tvom uhu. Sklonim ti kosu i šapnem.

"Oh, i te kako me se tiče."

"Dete je..." Zastane i pogleda u njen stomak.

"Kako si mogla to da mi uradiš? Zato si me samo tako napustila?" Kažem iznervirano.

"Ne, Kosta..."

"Znao sam. Nisam trebao ni da dođem ovde." Okrenem se, ali ne zadugo osetim tvoju ruku oko svoje.

"Dete je tvoje."

Srce mi je preskočilo otkucaj. Ceo svet je stao za trenutak.

"Duguješ mi silna objašnjenja." Okrenem se ka njom i povučem je za ruku kako bismo seli.

"Tog dana kada si izašao iz bolnice, htela sam ti reći. Tada sam i ja saznala. Međutim ti si dobio taj neki poziv i morao si odmah da kreneš. Naravno, nisam ti verovala i krenula sam za tobom. Videla sam tebe i Adrijanu. Trudnu Adrijanu..." Objasni mi.

"I zbog toga si odlučila da samo tako odeš?"

"Kosta, imaćeš porodicu sa njom..."

"Imao bih je i sa tobom! I to dete koje nosiš je moje! Kako si samo pomislila na to da me napustiš?" Viknem.

"Adrijaninom detetu će trebati otac." Izgovori tiho.

"A tvom neće?"

"I mom će, ali nisam želela da sebe stavljam u prvi plan."

"Tea, kako možeš tako da misliš?" Izdahnem. "Ja volim samo tebe i uvek ću voleti samo tebe. Nikakva Adrijana nam neće stati na put. Ti si moja budućnost. Te dve bebe i ti. Adrijana mi je prijatelj i znam da nikada sa njom ne bih bio srećan."

"Ali onda ta beba neće imati oba roditelja pored sebe, ne možeš biti sa mnom."

"Ni tvoja beba onda neće imati oba roditelja pored sebe."

"Kosta, ne inati mi se!" Nasmeje se.

"Nisi svesna koliko sam srećan što sam te pronašao i što se konačno nalaziš tu, blizu mene." Osmehnem se i sklonim joj kosu sa lica.

"Ali Adrijana?"

"Zaboravi na Adrijanu." Nasmejem se i poljubim je.

"Imaćemo bebu!" Kažem kroz suze radosnice.