U sjeni

4. dio

Spremila sam se i krenula za njim u auto.

Ja sam, naravno, odmah krenila na spravu za trčanje dok je Noah pričao s nekim. Odradila sam 10 minuta trčanja i onda sam prešla na utege i ostale sprave te zadnje, vreća za boks. Tu sam bila najduže.

"Heej, lakše malo s tim" rekao mi je na što sam se samo nasmijala i nastavila udarati svom snagom.

"Ozbiljno, što imaš protiv toga toliko?" tu smo se oboje nasmijali

"Ništa" jednostavno sam odgovorila i nastavila.
...
"Jel ideš negdje sada?"

"Pa..."

"Pitam samo da znam tko prvi ide pod tuš" brzo sam nadodala

"Ahaa, ne. Ne idem nigdje"

"Ko će prvi?"

"Idi ti"

"Možeš i ti ako želiš, nije problem"

"Problem je. Ti ideš prva"

"Okej" nasmijala sam se. Vratila sam glavu na prozor.

Došli smo kući, ja sam se otuširala, jela te zaspala u roku odma.

Nedjelja, 02.08.

"Jesi spremna?" teta je došla

"Još samo par stvari i to je to"

"Jooj kako ćeš mi faliti"

"I ti meni, teta"

"U ostalom što ti nebi došla kod nas nekad? Nije tako loše u Hrvatskoj" nadodala sam

"Ma doći ću jedne godine"

"I povedi Noaha" brzo sam dodala, a ona se na to nasmijala i dodala jedno "Hoću"
...
"Falit ćete mi previše" obraćala sam se tetki, tetku i Noahu dok su mi suze kvasile lice.

"Nemoj plakati vidi ćemo se mi još"

"Zbogom" rekla sam i okrenila se

"Heej, nema zbogom. Samo doviđenja" rekao je to Noah na što sam se nasmijala i zagrlila ga

"Hajde idem ja. Doviđenja" malo sam naglasila to 'doviđenja'.

Okrenila sam se i otišla. Previše će mi faliti, no ne sumnjam da ću ih opet vidjeti. Znam da hoću.

Srijeda, 05.08.

Vratila sam se kući. Lucas je ostao zbog Tea, pa će s njim kući što znači samo jedno. Mir. Napokon. Cijeli dan sam u svojoj sobi. Dobro. Lažem. Najviše u Lucasovoj. Bilo je jače od mene. Sutra dolazi Pia i bit će tu 2 tjedna. Ne dugo, no dovoljno da ispričamo jedna drugoj što se sve izdogađalo nakon što je otišla. Fali mi jako. Ona mi je uvijek bila kao dnevnik. Njoj bih sve rekla bez brige hoće li nekom reći. Znala sam da nebi nikada. No, sada kako je otišla pišem u glupu bilježnicu sve i dosadilo mi je. Puno, ali tako mi je lakše, pa se držim toga što više. Iz razmišljanja me trgnilo kucanje na vratima.

"Uđi" rekla sam

"4 dana si već kod kuće i nisi mi ispričala kako je bilo kod tete" rekla je mama.

"Bilo je super" rekla sam ukratko

"Može malo detaljnije?" otkad nju briga za mene!?

"Pa bilo je super. Odlično. Nego, kad se Lucas vraća?" molim te reci da se ne vraća, mooolim teeee

"Mislim da je rekao sutra" plakat ću. Ranit ću se. Ubit ću se. Mrzim ga.

"Aham. Idem malo do teretane" rekla sam