U sjeni

8. dio

Ponedjeljak, 31.08.2020.

Noah se naljutio bio na mene kada sam mu rekla, no prekjučer smo se pomirili i ponovno smo zajedno. Tako da nije stigao doći.

Danas sam odlučila otići u trgovinu pokupovati sve što mi treba za školu. 4. srednje napokon. Jedva čekam u New York na fakultet.

Nisam kupila puno toga, jer mi nije potrebno toliko. Vratila sam se kući, ostavila vrećice na krevet i otišla se tuširati. Nakon tuširanja gledala sam film, bila na mobitelu i zaspala. Ostavila sam malu lampicu upalitu i ako je još dan za svaki slučaj da se ne probudim do jutra. Ili da se nebi slučajno probudila u toku noći.

Past

Petak, 24.05.2019.

Kada sam napokon pripremila sve grickalice i sve što mi je potrebno legla sam na krevet i čekala Piu. Kada je došla odlučile smo gledati horor. Dosta nam je objema dosadnih ljubavnih filmova od kojih nam se svejedno poslije povraća. Pogledale smo film i sve u svemu nije tako strašan.

Kada je film prošao zaspale smo. Bilo je kasno, a i školu smo imale ujutro. Zaspala sam vrlo brzo.
...
Budi me nekakav čudni i pomalo strašan zvuk. Ustajem se zbog istog, no on se ponavlja par puta. Pogledam na Piino mjesto, no nje nema. To je ona.

"Pia ne glupiraj se. Znam da si to ti" rekla sam pomalo uplašeno

Nitko nije odgovorio već se samo ponavlja taj zvuk. Isti zvuk kao i u filmu. Ne moguće.

"Pia. Znam da si to ti. Prekini i vrati se u krevet. Moramo u školu ujutro" opet ništa

Odjednom se čuju koraci u hodniku i glas...ne, ne moguće. Sad me jako strah.

"Alisa, šta se doga..." stala je kada je ušla u sobu. Pogledala je u mene, pa u nakazu, pa opet u mene...odjednom smo jako počele vrištati. Ta nakaza je upalila svijetlo. Lucas. Đubre retardirano. Možda nije nakaza sada, no postat će kad ga ja unakazim.
...
Od tad se nas dvije bojimo horora i mraka

Present

Petak, 04.09.

Budi me alarm kojeg pokušavam ugasiti, no bezuspješno. Danas idem po raspored za školu. U ponedjeljak krećem i jedva čekam. Jedva čekam riješit se tog sranja da mogu napokon ići u New York. No sada uz tetku i tetka imam i Noaha. Svaku večer pričamo i planiramo sve za moj dolazak. Jedva čekam to. Kao i on.

Još uvijek mi nije jasno, kako sam uspjela toliko zavolit osobu koju jedva poznajem. Sretna sam zbog svega previše i nadam se da će se sve odviti prema planu koji sam jako dugo smišljala.
...
Dobila sam raspored, sada idem kući i kreće sve opet ispočetka. Dosadno.

Ponedjeljak, 07.09.

Prvi dan škole. Ništa posebno. Obavila sam sve što trebam, obukla se, blago se našminkala i krenula prema školi.
...
Budući da smo 4. razred nema upoznavanja i trošenja sati na te gluposti. Upoznavali su nas sa predmetima koji su, većina, ostali isti. Tu i tamo se neki predmet izbacio, neki dodao no nebitno.

Sjedila sam sama u zadnjoj klupi do prozora. Da je Pia tu sjedile bi zajedno, no nažalost nije tu.

Petak, 11.09.

Napokon kraj tjedna. Tek sam krenila u školu, a već ne mogu podnijeti nikog iz razreda. Većinu njih nisam voljela ni u prijašnjim razredima, no neki su mi tek sada počeli ići na živce. A profesori...do sada su mi uvijek bili okej, no sada mi svi jako idu na živce. Ne znam šta se događa sa mnom.
...
"9...8...7...6...5" odbrojavala sam u sebi čekajući zvono dok je dosadni profesor iz matematike nešto objašnjavao. Kada je zvonilo na brzinu sam pokupila sve svoje stvari i istrčala van.

Pada kiša. Počela sam trčati sve dok se nakon par sekundi nije zaustavio auto. Pogledala sam u nadi da ću vidjeti tko je, no zatamnjena su stakla. Shit.

"Ajde ulazi, šta čekaš?" Teo!? Pitao me je drsko na što sam mu poželjela JAKO opaliti šamar

Samo sam se sarkastično nasmijala i nastavila trčati. Šta on očekuje? Da ću otrčat u auto i na kraju ga izljubit i izgrlit jer me je spasio od kiše? Da baš.
To mi nije ni na kraj pameti. Zašto uopće razmišljam o tome? Fuj.

"Zašto si tako tvrdoglava? Samo uđi u taj prokleti auto" rekao mi je to čim je opet stao

Ignorirala sam ga, no on je opet krenio polako za mnom. Budući da sam išla uz kraj ceste, jer je grupica ljudi prolazila pa sam se sklonila, uhvatio me za ruku kroz prozor i povukao me.

"Ulazi u je*eni auto" rekao je kroz zube

Koja budala...već bi 5 puta bila doma da me taj idiot nije zadržao. Sad sam sva mokra i šta mi preostaje? Uhhh ranit ću se

Ušla sam u auto ljuta i sjela. Kada je došao do moje kuće nije stao. Samo je produžio hladno gledajući cestu. Kreten.

"Retarde prošao si mi pokraj kuće" vikala sam

"Znam" rekao je hladno

"Gdje idemo?" pitala sam ga ljuto. Idiot me je oteo

"Vidjet ćeš"

"Ti ćeš vidjeti policiju kad se uspijem izvuć iz ovog je*enog auta" rekla sam hladno kroz zube. Samo se nasmijao.

Smislila sam plan. Otvorit ću vrata i bacit ću se iz auta. Bolno ali radi. Kada sam htjela otvoriti vrata ugledala sam ispred sebe semafor. Zeleno je, shit...kada je mislio proći pokazalo se crveno. Na to sam se nasmijala neprimjetno i otvorila vrata. Zapravo, pokušala otvoriti vrata. Idiot je zaključao...otvorila sam prozor skroz i krenula izaći kroz njega, no baš tad se pokazalo na semaforu zeleno i on je krenio vozit dosta brže nego što je vozio. Pa ja ću se ubit.

"Kretenu retardirani. Jesi svjestan da je ovo otmica? Ha?" okej, sad je ljut. Okrenio je glavu prema meni i

"Začepi. Briga me. A znaš zašto? Zato jer kad te pustim molit ćeš me da budeš sa mnom, jer u protivnom ćeš ostati do kraja svog života tamo. Jel jasno? I zato sjedni tu i šuti dok još imam živaca" derao se na mene, a meni je došlo da stvarno otvorim vrata i bacim se. Al kad bih bar mogla.

Šutila sam ostatak puta...vozio je u nepoznato, u neku šumu točnije. Jezivo.
Kada smo došli otvorio mi je vrata, a ja sam samo izašla ljuta jer nemam izbora. Kada smo došli pogledala sam u koju me to rupu doveo, no nisam mogla vjerovati kada sam vidjela.