U sjeni

5. dio

"Zašto se smiješ?" pitao me je zbunjen

"Ti misliš da sam ja glupa?" pitala sam ga i nastavila

"Najlakše to napraviti kad se sve završi. Dok si išao u tu školu nije ti palo na pamet ispričat mi se i sada kada si završio došao si se ispričati samo kako bih se prema tobi ponašala normalno jer si nesposoban za toliko stvari i da bih te spašavala kad napraviš sranje? Slobodno produži. Ja nisam lutka s kojom ćeš raditi što poželiš" rekla sam hladno, otišla do vrata i otvorila mu ih. I da, bio je jako ljut. Nekom ne ide sve po planu!?. Opalila sam se smijati.

Pia dolazi za dva sata, pa se moran spremiti jer ću ići kod nje kada mi javi da je došla. Otišla sam se otuširati. Kada sam se otuširala obukla sam se, blago našminkala i svezala messy pundžu. Krenula sam ranije jer je rekla da nam odem kupiti za jesti nešto u McDonald's prije nego što dođem kod nje. Bio je dugačak red pa sam čekala sigurno 20-ak minuta. Krenila sam prema njezinoj kući, dakle još 15 minuta pješačenja.
...
Dogovorile smo se da sutra idemo u shoping, kod frizera te na nokte. Na početku nisam htjela, no nagovorila me. Jedva.

Petak, 08.08.

Završile smo sa svime, sada idemo kod mene. Došle smo i krenile prema mojoj sobi. Teo je bio u dnevnoj dok je Lucas, pretpostavljam, bio u kuhinji.

"Lucas, žaba ti je došla kući" odmah se izdero, a ja sam se naljutila odmah. Koji on problem ima sa mnom?

"Ne prestaneš li s tim, kunem ti se ošamarit ću te. I to jako." rekla sam ozbiljno

"Blefiraš" rekao je ozbiljno

"Si siguran?" upitala sam i blago se nasmijala

"Apsolutno" na to sam preokrenula očima i krenila prema sobi

"Žabo" rekao je, a meni je pukao film. Otrčala sam kod njega, stala ispred i nasmijala se. Ošamarila sam ga svom snagom i otišla u sobu.

"Kurvo obična" ušao mi je u sobu na silu. Budući da sam držala kada ih je otvorio ja sam lupila glavom o zid i pala na pod. Ušao je, uhvatio me za ruku jako što je boljelo i podigao. Zatim me je uhvatio za vrat. Nisam mogla disati.

"Ne...ne mogu disat" rekla sam već sa suzama u očima jer jako boli.

"Crkni" rekao je i pritisnio mi još više vrat

U sobu je ušao Lucas i kada je ugledao taj predivan prizor gurnio je Tea sa mene. Mogu se kladit da se pravio. Vjerovatno je imao želju pomoći mu da prije crknem. Pala sam na pod, no ubrzo dobila udarac u stomak nogom na što sam se onesvijestila.
...
Nedjelja, 10.08.

Otvaram oči i na prvu vidim svjetlost na što zatvorim oči, te ih ponovo otvorim. Gdje sam ja to?

"Doktore jel dobro ona?" pitala je moja mama, očito ne znajući da sam budna. Zažmirla sam, želim čuti što će joj reći.

"Je, no ima jedan problem" rekao je doktor

"Koji" pitala je moja mama, po glasu iopće nije zabrinita

"Kada se probudi, može doći do gubitka pamćenja" hmmm...znam. I onako ih je briga za mene.

Otvorila sam oči. Kada su vidjeli da sam budna mama je dotrčala do mene

"Budna siii, jesi dobro?" koja reakcija...više ne zna ni glumiti

"Tko...tko ste vi?" promucala sam

"Kako...? Tvoja mama"

"Ne znam o čemu pričate" rekla sam

"Bože molim te sjeti se. Tvoja mama" rekla je to i stavila ruku na moju ruku

"Ne dirajte me! Tko ste vi? Ostavite me na miru!!!" rekla sam to glasno i maknila njenu ruku na što je poskočila i izašla iz sobe sa doktorom. Kada su zatvorili vrata nasmijala sam se.

Nakon par minuta je ušao Lucas.

"Tko si sad ti pak? Još neki čudak koji će mi reći da mi je brat ili?" brzo sam izblebetala gluposti

"Ja...ja ti jesam brat" na to sam se samo nasmijala

"Ma de gonite se svi, ja ne znam tko ste. Maknite se od mene, zvat ću policiju" okej...možda sam malo pretjerala

"Alisa, smiri se" rekao je i prišao mi

"Ne prilazi mi!"

Hmm imam ideju.

"Dovedi mi mog pravog brata" rekla sam na što je ostao zbunjen

"Ja sam..." nije stigao jer sam ga prekinila

"Dovedi. Mi. Tea." rekla sam ljuto, no u sebi sam umirala od smijeha

"Ne razumijem. Kojeg Tea?"

"Teo Lukačić. Moj brat" rekla sam. Nadam se da sam pogodila prezime. Nisam sigurna da se tako preziva

"Molim!?" rekao je

"Dovedi mi BRATA" izderala sam se

"Evo evo" samo je rekao i izašao
...
Nakon pola sata u sobu je ušao taj gad. Prišao mi je blizu.

"Bracooo" zagrlila sam ga. Fuj. Radije bih plivala u moru punom otrova

"Ja. Ti. Nisam. Brat" rekao je ljuto

"Zašto me toliko mrziš? Zar sam toliko odvratna da me i brat mrzi?" pitala sam ga i počela plakati. Išla sam u školu glume u osnovnoj tako da znam neke cake.

"Hej, ne moj plakati" prišao mi je opet i zagrlio me. ODVRATNO.

Ne laži. Sviđa ti se.

Stvarno sad nemam vremena za tebe.
...
Nakon pola sata napokon je otišao. Na kraju me zagrlio još jednom...Ewww

Kad ćeš više priznati da ti se sviđa?

Ne sviđa mi se

O da sviđa ti se. Barem sebi priznaj

Imam jako glupu savijest. Nemam ja šta sebi priznavati. Nadam se.

Vidiš, ni sama nisi sigurna

Začepi

Jedva čekam da opet dođe. Toliko ću mu gluposti napričati da jedva čekam vidjeti njegovu reakciju

Ili jedva čekaš vidjeti njega?

Božeee, zašto imam ovako glupu savijest?
...
Napokon noć. Jako sam umorna pa idem spavati odmah.

"Šta ćeš obući?" upitala me Pia

"Za što?" pitala sam je zbunjeno

"Pa za svoj rođendan"

"Ahaa, pa može ova haljina"

Sredila sam se i krenula van. Kada sam došla u dnevni i upalila svijetlo svi su iskočili i rekli "iznenađenje". Pogledala sam na jedan natpis na kojem je pisao "Hoćeš li se udati za mene?". Pogledala sam ih sva sretna dok su mi suze išle. Kada sam se okrenila iza mene je kleknuo Teo.

"Nakon 5 godina veze mislim da je i na ovo došlo red. Alisa Novelčić želiš li se udati za mene i biti moja buduća žena?" na to sam se samo ukipila i počela mu se približavati. Odjesnom sam čula nepoznati glas u pozadini

Utorak, 11.08.

"Alisa? Probudi se, Alisa" budila me medicinska sestra

"Budna sam" rekla sam

"Hajde spremaj se, ideš kući"

"Okej"

Otišla je, a ja sam ukipljeno sjedila. Sanjala sam kako me Teo zaprosio!? Wtf direktno me za ludnicu poslat.

Voliš ga

Ne, ne volim ga

Možda su vam ovi prvi dijelovi dosadni, no ne želim brzati. Sve ide svojim tokom, a ako želite saznati kako će se završiti nastavite čitati.