Frajer

12.

U četvrtak me je Grof zvao da me obavesti kako će u subotu biti maskenbal i da nabavim nekakav kostim do tada.

- Matori, aj izpipaj Anju da ti kaže u šta će se maskirati ona mala Dragana.

- Dragana, a? Malo si se primio?

- E, duvaj ga!

- Hajde, pederčino, javiću ti kad saznam. A šta je bilo u subotu sa onom plavušicom?

- Ma, ništa. Izvat'o sam je samo tako, a ona ni reč nije rekla. Samo sam se zajebao što sam joj dao broj. Smarala me je sinoć u tri ujutru. Jedva sam zaspao koliko me iznervirala.

- Podesi na fonu da si bizi i ćao! Znači, Dragana, a?

- E, ne smaraj! Pogotovo ti koji si naložen ko četrnaestogodišnjak i što ti se jebe za ortake otkad imaš devojku.

- Šta sereš?! Non-stop izlazim sa vama.

- Aha, dobro. Nego, što se tiče plavušice, nisam ti sve rekao...

Sutradan sam razmišljao u šta bih mogao da se maskiram. Kada sam o tome razgovarao sa Anjom predložila je da odaberemo kostime koji idu u paru.

- Tom i Džeri?

- Može! Ja ću biti mačka! - uskliknula je.

- Ako već želiš da budeš mačka, šta kažeš na Ket-vumen? Ja ću biti Betmen. Voleo bih da te vidim obučenu u crnu kožu...

- Stvarno bi to voleo? - smejala se koketno i spustila svoj dlan na moju butinu.

- U stvari, ne! Svi bi ti gledali u dupe. Ostavićemo to za neki privatni šou. Idemo dalje... Doktor i medicinska sestra? Kako bi me to napalilo...

- Budalo! A šta kažeš na Hermionu i Hari Potera?

- Ne kažem ništa. Samo ću te pogledati i značajno zatreptati.

- Kako je tebi teško udovoljiti.

- Ma, uopšte nije. Sad ću ti pokazati.

Počeo sam da se navikavam na poslepodneva sa njom u svom krevetu. Nismo radili ništa, majke mi! Nije da nisam pokušavao. Više puta. Svaki put je govorila da je golicam i hvatala me za ruku kada odem predaleko. Lepo mi je dok se ljubimo, a posle nekog vremena je počela da se opušta.

Mnogo me je uzbuđivalo da je slušam dok uzdiše. To mi je bila kao neka igrica. Svaki sastanak je bio izazov da pređem na sledeći nivo. Prvo nismo išli dalje od poljubaca po vratu i ponekog dodira po stomaku ispod majice. Onda je skinula košulju, a prvi put kada mi je dozvolila da joj otkopčan brus, znao sam da ostvarujem progres. Problem je što sam bio užasno napaljen, gotovo stalno. Kada je ležala pored mene, golih butina i vrelog daha, ulagao sam sve svoje napore da ne eksplodiram. Znao sam da ona to zna.

Ipak, ma koliko mi je seks bio potreban, nisam je varao. Nisam jer mi se činilo besmislenih. Živeo sam u pravoj agoniji tih dana, ali bio sam ubeđen da će seks sa Anjom biti najbolji koji sam ikada doživeo. Uzbuđivala me je vrlo lako, uglavnom samo pogledom. Te njene oči počele su da me proganjaju i to ne samo u snovima, nego i na javi. Kada bi se u meni budila sumnja i kada bih bio na korak od toga da posustane i pojebem neku bezimenu devojku u klubu, desilo mi se nešto zapanjujuće. Počinjao sam da mislim na nju. Priviđale su mi se njene velike smeđe oči, čiji tužan izraz nisam mogao da podnesem. Čak sam iskušavao sebe u nekoliko navrata kada bih se našao nasamo sa nekom devojkom. Međutim, na kraju bi te oči pobedile moju želju. I sâm sam bio iznenađen kada sam prvi put u svom životu rekao:

- U redu. Čekaću.

- Znaš li da to čekanje može da potraje?

- Ja sam strpljiv čovek. Bože, zar ovo stvarno govorim? Nisam strpljiv, ali prave stvari vredi čekati.