(verovatno ću jako brzo povući ovaj deo u draft, ali sam osećala jaku potrebu da u celosti ispričam ovu priču, koja je praktično lajtmotiv svega što ovde pišem, podelim sa nekim 'neutralnim' u celoj situaciji jer mi se čini da bi mi to moglo pomoći da se presaberem i shvatim na čemu sam. naravno, ne očekujem da iko ovo pročita u celosti, ali, eto, ako nekoga slučajno zanima cela istorija dečka o kojem stalno ovde pišem, može da baci pogled)
Dakle, sve je počelo u srednjoj školi, kad sam bila prva godina (što je bilo 2014/15... jezivo, haha). Par puta sam ga videla na školskim hodnicima i zapazila sam ga jer je prosto upečatljiva pojava naspram ostalih momaka, ali nisam se mnogo bavila njime jer, ne znam, cela prva godina je nekako bila zbunjujuća. Ipak, negde na raspustu između prve i druge godine prolazila sam kroz jako težak period jer sam istovremeno raskrstila i sa svojim prijateljima iz detinjstva i sa svojim internet prijateljima i iz nekog razloga mi je on pao na pamet. Jasno se sećam da sam pomislila 'Jao, sad će da počne škola, videću onog maturanta' iz boga pitaj kog razloga.
Srela sam ga na upisu u drugu godinu i to smo se mimoišli na vratima i oboje smo zastali da pustimo ono drugo i znam da će zvučati kao kliše, ali u trenutku kad sam mu pogledala lice u celosti (pošto, kao što rekoh, u prvoj godini nisam baš obraćala pažnju na njega), jednostavno kao da su mi se sve kockice u glavi složile. Nikad pre toga nisam imala neki svoj 'tip', ali kao da mi se u tom trenutku nešto razbistrilo u glavi i jednostavno nisam mogla da prestanem da razmišljam o njemu ceo taj dan.
Narednog dana, koji je bio 1. septembar, niko se nije setio da me obavesti da je došlo do neke izmene u rasporedu i ja sam slučajno upala kod njegovog odeljenja na čas engleskog i doslovno istrčala napolje kad sam videla njega tamo, dok me je moja razredna tj. profesorka engleskog zvala da se vratim da mi pokaže novi raspored, pa sam morala da se vratim dok se celo odeljenje maturanata smejalo (iskreno, ne znam šta je on radio jer me je toliko bilo sramota da sam obnevidela)
Uglavnom, malo nakog toga sam rekla jednoj svojoj drugarici onako kao usput 'e, onaj lik tamo ima baš lepu kosu' i ona je bila u fazonu 'a, da, baš ima', i ja sam joj onda rekla da mislim da sam zaljubljena u njega, što je ona malo čudno prihvatila, ali je bila puna razumevanja. Ona, još jedna drugarica i ja smo ga zvale među sobom 'mračni princ' jer, well, stvarno je izgledao tako, a nijedna od nas ga nije lično poznavala, i onda smo imale običaj da tako nagađamo kako bi se mogao zvati (plot tiwst - naravno da nismo pogodile).
Sve je to išlo nekako bezvezno i uobičajeno jer, pa, on je imao devojku i stalno su bili zajedno i nije se događalo ništa. Dani su mi prolazili tako što bi mi vrhunac školskih časova bio mali odmor na kojem bismo se mimoišli i ja sam već počela da pamtim gde i kada treba da se sretnemo. Problem je bio što, kad god bi on prolazio pored nas, moje dve drugarice bi me uporno gurkale i smejale se i mislim da je mogao da ih vidi perifernim vidom apsolutno svaki put (sva sreća pa nosi naočare pa postoji mogućnost da nije jer jako je teško zaista nešto spaziti perifernim vidom kad imate dioptriju, govorim iz iskustva jer upravo to proveravam dok pišem ovo ahahaha), ali nikad nije ništa rekao niti nas čudno pogledao ili šta god. Uglavnom, mislila sam da me celo to ludilo polako prolazi jer smo tad imali ekskurziju i meni se nabacivao neki lik sa prirodnog smera i zaokupirao mi je pažnju na nekih mesec dana (zapravo, samo mi je uzalud trošio vreme i nije radio apsolutno ništa osim što mi se stalno javljao po školi i pokušao da započne neke sumanute razgovore, ali on je već posebna tema o kojoj se može napisati cela trilogija) i ja sam mislila da je ona potpuno bizarna simpatija prošla.
Plot twist - nije.
Zaplet je tek nastao kad se pojavila jedna moja drugarica, koju ću označiti kao T (Tara, Teodora, Tamara? that's the secret i'll never tell, haha). Uglavnom, T je bila jako popularna i jedna od onih osoba koje znaju sve o svakome i jednoj od mojih bližih drugarica, one kojima sam odmah rekla za njega, bila je u fazonu da kao grom iz vedra neba, bez moje saglasnosti, kaže kao 'E, hajde da pitamo T za onog tvog, ona ga sigurno zna' i pre nego što sam ja stigla da je ućutkam, ona je pitala T sa suptilnošću slona u radnji s porcelanom 'E, T, kako se zove onaj lik tamo' i uprla prst u njega koji je stajao nekih desetak metara dijagonalno sa svojom devojkom i još nekim ljudima. Da, doslovno je uprla prst u njega kao nevaspitano derište i imam čitavu teoriju oko toga zašto je to uradila, ali je tek ona priča za sebe i nemam vremena za priču o njoj sada.
