Nedozvoljene strasti

26.

So:"ja sam djeco, doručak je na stolu pa sam vas došla pitati idete li jesti?"

Pogledam u Sergia.

Ja:"ideš?"

S:"ti moraš ići jer jedeš za dvoje, tako da idem i ja"

Ustao se pa me uzeo.

Ja:"nisam nepokretna"

S:"ali si trudnica"

Počeo me nositi dolje pa sam ga zagrlila oko vrata da mu ne padnem. Kada smo sišli Daniel je Sergia pogledao ispod oka.

Ja:"što je bilo?"

S:"tvoj brat ima neki problem sa mnom"

D:"da, taj što si je povrijedio i opet ćeš"

Ja:"smirite se"

D:"povjerovala si mu, zar ne"

Ja:"Dan.."

D:"kao i uvijek"

Ustao je bijesno i otišao. Pogledam u Sergia.

S:"imaš mene, okej?"

Ja:"ali želim njega, brat mi je, bio je uz mene kad si me ostavio"

Spustio me dolje.

S:"da, sad sam ja kriv, znaš šta, ista si kao i sve"

Otišao je bijesno van, a meni su opet suze krenule. Čime sam ovo zaslužila, sad nemam nikog, opet sam sama, kao i do sad. Mobitel mi je zazvonio pa sam otišla u sobu. Uzela sam mobitel i javila se ne gledajući tko je.

Ja:"da?"

J:"hej, Julia je, gdje si ti nestala, nisi došla prekjučer, što je bilo?"

Ja:"kod svojih sam, ne želim vam biti na teret"

J:"jesi li okej? Plakala si? Šta je bilo?"

Ja:"nisam nisam, okej sam"

Obrišem suze.

J:"dolazim za 15 minuta"

Ja:"J..."

Prekinula je pa sam izdahnula tužno i sjela na poziv, samo je mučim. Ubrzo sam je ugledala na vratima sobe pa sam je pogledala.

J:"što je bilo?"

Priđe mi i sjedne pored mene pa me zagrli.

Ja:"izgubila sam i brata i Sergia?"

J:"kako to misliš?"

Ja:"Sergio je došao i bilo je sve u redu do doručka, kad smo se spustili posvađali su se i Sergio mi je na kraju rekao da sam ista kao sve"

Prošaputam tužno.

J:"jesi nazvala Daniela?"

Ja:"on me mrzi, što da napravim, ne želim da ispadne da ga koristim za plakanje, ne mogu ovako, ne smijem se naprezati i ne smijem se nervirati, a šta se događa? Baš to"

Suze su lijale, a ona me je zagrlila.

J:"ja ostajem noćas tu, okej?"

D:"Sofia!"

Čuo se Danielov glas pa sam ustala i sišla dolje.

S:"reci"

D:"jesi vidjela tatu?"

S:"otišao je na posao"

D:"kad dođe poruči mu da sam otišao"

Rekao je to gledajući u mene. Prošao je pored mene te otišao gore. Otišla sam za njim i pogledala ga.

Ja:"ne moraš ići odavde, ja idem, ne želim vam kvariti sreću, napokon si se pomirio s ocem, uživaj sad s njim, neću više nikome biti smetnja"

Pognula sam glavu i otišla u svoju sobu pa pogledala u Juliu.

Ja:"odlazim, Julia"

J:"molim?!"

Ja:"ne mogu ostati ovdje, kvarim vam svima sreću, dosta mi je toga, bit ćete sretniji bez mene, ja ću se snaći, zvat ću te svaki dan, okej?"

J:"kamo ćeš trudna, ne možeš sad otići, barem sačekaj da beba bude dobro"

Ja:"ne mogu, Julia, ovdje će beba biti samo gore, ne bolje, čuvat ću se prvih nekoliko dana, a onda ću si naći posao i raditi, ne brini se"

J:"ne mogu te pustiti, Lia misli na tu bebu ako ne već na sebe"

Ja:"na nju i mislim, želim da njoj bude bolje, ali ovdje to nije moguće"

Zašutjela dok su joj se u očima skupljale suze.

J:"kamo ideš"

Rekla je nakon duže šutnje pa sam sjela na krevet.

Ja:"u Ameriku, kako je i trebalo biti"

J:"onda idi kod sestre"

Ja:"pa da i njoj uništim sreću, neću, hvala, idem kod tebe po kofer i prvim letom odlazim"

J:"obećaj mi da ćeš me zvati svaki dan"

Ja:"obećajem ti"

Zagrlila me čvrsto pa napokon dala suzama da liju niz njezine obraze.

Ja:"smiri se"

J:"ne mogu te pustiti, Lia, ne mogu"

Ja:"možeš i moraš...."