Skriveni uzdasi 🔚🔚🔚

5.deo

Rejcel
Pre nego sto krenem da vam ispricam moj prvi dan moram da vam kazem jos nesto. Deda mi je lafcina da ne mozete ni zamisliti kolika. Iskreno voznja mi nikad nije u boljem raspolozenju prosla.

Kad smo se udaljili od kuce i krenuli ka skoli deda je odvalio muziku da sam mislila da cemo ogluveti,ali iskreno to mi je i trebalo-malo da odvratim misli od nerzoze koja mi uporno uvrce utrobu. Pevali smo,i uzivali,a zatim je deda svratio do Meka.

-Zasto smo deko svratili ovde? -upitala sam ga kad je deka smanjio radio i vec prilazio pultu da bi narucio hranu.

-Sampioni moraju da jedu obilno,zar ne? Ne zaboravi danas ti je i prvi dan treninga. -namignuo mi je i izbacio glavu kroz prozor kako bi nrucio.

Nakon par minuta dve velike kese su unete u auto a opojni miris hrane mi je ispunio nozdrve.
-Mmm deda u pravu si,vec sad mi je voda krenula na usta! -nasmejala sam se sama sebi na tu recenicu.

-A zamisli onim zgoljavim curicama kako ce tek krenuti kad vide da jedes dupli cizburger dok one jedu zelenise.

Uz skripu guma smo napustili parking Meka i krenuli ka skoli. Veliku kolonu automobila smo zatekli kako pokusava da ode  na parking i nadje najbolje parking mesto.
Deka je stao na glavni prilaz skole i izasla sam. Prvo sto sam uocila bili su momci i devojke koji su bili rastrkani po zelenoj povrsini travnjaka cavrljajuci,gledajuci neke papire ili jednostavno puseci cigaretu.
Vetar je pirkao i raznosio vec jutanju sparinu koja je bila pa podnosljiva,ali nesumnjivo bice vreo dan. Deki sam mahnula i on se brzo izgubio iz mog vidokruga.
Zaista gran torino je bila njegova beba a ocigledno se i brinuo tako o njemu. Uvek je bio cist i izglancan da si mogao da se ogledas u njegovom odsjaju. Presla sam pogledom preko mase i krenula kamenom stazom duboko udahnuvsi vazduh kako se ne bi onesvestila od nervoze.
Kako sam koracala primetila sam da me ako ne svaki onda svaki drugi decko omerio od glave do pete. Eto tako,bez ustrucavanja.
Devojke su me posmatrale kao da mi je izrasla jos jedna glava na ramenima,ali nisam se obazirala na te poglede.
Osecala sam da me svaciji pogled prli ,ali nisam davala toliki znacaj dogadjaju. Sta me briga sta misle o meni.

Stala sam ispred vrata koja su bila zakrcena nervoznim ucenicima,zeljnim da se sklone od jutanjeg sunca koje vec pocinje da omamljuje.
Posmatrajuci kolika je guzva, pomislila sam da se pomerim u stranu dok se malo ne razidju,ali naprosto sam bila u klopci. Nisam mogla da se pomerim. U celoj toj prici sta jos moze da me zadesi jeste da me neko pozove,a naravno telefon mi u rancu.
ACDC je pevao 'touc to much' i nekako sam uspela da skinem ranac sa ramena da bi izvadila telefon. Medjutim posto sam jel' te vrsta baksuza i neka devojka koja je histericno zelela da "preleti" preko nas gurnula me i izgubila sam ravnotezu padajuci unazad.

Ocekivala sam da se "prospem"prvog dana ispred skole i da bar imaju sva ova lica pricu da prepricavaju naredna dva meseca,ali,to se nije desilo.
Umesto hladnog i cvrstog betona naletela sam na dve snazne ruke koje su me pridrzale. Ne znam da li sam sanjala ili sam jednostavno u trenutku posetila raj, ali decko koji me je spasao sramote je ujedno i najlepse stvorenje koje sam videla u svom zivotu. Ta kosa boje cokolade,lice koje je imalo opasno seksipilne crte i te pune usne  su me potpuno smeli sa uma.
Iako je imao suncane naocare mogla sam se zakleti da su mu crne oci poput noci.
Ruke su mi pocivale na njegovim snaznim poglakticama i bicepsima i mogu reci da je lik zgodan. Mislim pod tim da je kao kamen cvrte konstitucije.
Gledao me je kao da sam poslednja osoba na svetu,a to u normalnim situacijama bi me navela da se postidim ili jednostavno sklonim pogled. Pribrala sam se i podigla iz njegovog narucja. Gledala sam u tu gromadu od momka,odevenog kao da je sisao sa naslovne strane nekog modnog casopisa i birala reci da ne ispadnem smesna.