Skriveni uzdasi 🔚🔚🔚

25.deo

Rejcel

Zurka

Sta bi mogla da obucem? Gledam vec pola sata u orman i ne znam za sta da se opredelim. Sortc i majicu? Ne,previse klasicno. Farmerke i top previse ce biti  vruce posebno zato sto iz pouzdanih izvora znam da dolazi cela skola. Haljinu? Hmmmm...
Dobro ali koju?
Svetlija ili tamnija?
Duza ili kraca??
Ahhh sranje.....
Uzecu nesto sto ce meni biti prijatno, sta imam da gledam  i obracam paznju sta ce ko da mi kaze.
Ipak kad malo bolje razmislim ovo je oprostajna zurka gde za dva dana ispracam decka u Svajcarsku gde ce bez mene biti devet meseci. Navikavam se teskom mukom da to tako mora da bude i svaki put mi se preokrene zeludac. Ako je ovo oprostajna zurka moram ipak da  budem pa... Savrsena.
Biram rubin crvenu haljinu koja mi je iznad kolena od svile,nezna i glatka na dodir,letnja i navodi na greh.
Bratelice su joj jako tanke,ledja otvorena do pola i zahteva da ne nosim brus. Dekolte mi je sveden i ne otkrivam nista preterano. Nisam je odavno nosila i mogu reci da treninzi boksaa kod Danijela su mi doprineli da mi  telo bude savrseno oblikovano.
Kosu sam pustila i crni uvojci su mi prekrili ledja i ramena. Sminku skoro da i nisam stavila jer iskreno nije mi potrebna. Samo sam stavila nezni roze sjaj za usne kako bi mi usne i njihova punoca dosla do izrazaja. Birala sam za ovaj sprecijalni dogadjaj i cipkaste gacice koje sam zamislite dobila od nane za jedan Bozic,ali posto nisam nikad imala prilike da ih nosim ovo ce biti vatreno krstenje. Sta sve necu uraditi za muskarca kojeg volim.
Obula sam stikle ali sa umerenom petom i pogledavsi se u ogledalo cinila sam se sama sebi kao veoma,veoma zavodljivom. Da li ce se i Dzonu svideti kako izgledam?
On bar kaze da dodjem u dzaku opet ce me voleti jednako kao da sam obukla Luj Vitona.
Sisavsi u prizemlje deka je spavao na krevetu dok je nana citala knjigu u dnevnoj udubljena do maksimuma. Prisla sam joj.
-Nano kako izgledam?-upitala sam je na sta je pogledala mene i ostala zaprepascena prizorom ispred sebe.
-Mila moja izgledas kao Jelena Trojansa ako ne i lepsa. Jel to ides negde?
-Idem. Veceras Mia i njen brat prave oprostajnu zabavu zbog odlaska Dzimija u Svajcarsku sa ostatkom ekipe.
-Kako ces do nje? Da pozovem Toma da te odveze?
-Ne nano,pozvala sam taksi,nista ne brini.-osmehnula sam se tesko.
-Jel si ti ovako dobro?-upitala me je ostavljajuci knjigu na sto i posmatrajuci me zabrinuto..
-Da nano zasto pitas?
-Zato sto vidim da svakim danom tones kao Atlantida.Mislis da smo ja u deda slepi kad si ti u pitanju? Da ne znamo da patis sto Dzon odlazi? -baka saosecajno potapsa stolicu do nje i sela sam pazeci da ne izguzvam haljinu. Uhvatila mi je ruku i blago protrljala neznim prstima.
-Duso on tebe voli,vidi se po svemu. Svaki korak koji ucini je pun paznje i ljubavi,ne brini se iako ode tebi ce se vratiti.- nezan mi pokloni saosecajni pogled.
- Znam bako,samo previse sam se zblizila ne znam... Valjda shvatas sta hocu da ti kazem.
-Znam... Ljubav je to. A vasa ljubavna prica tek ce imati srecan kraj. Veruj ti baki na rec. Ne zaboravi svaka ljubav ima trzavice,nesuglasice i teske momente ali sve zavisi od ljudi koji vole. Ako dozvole da se ljubav ugasi ona se ugasi,ako odluce da ta ljubav zivi nista ne moze da poljulja temelje tog poverenja i sloge.
-Hvala ti bako,moram da izadjem taksi samo sto nije stigao.-ustanem i pridjem joj zagrlivsi je.
-Jel sam ti nano rekla koliko te volim ??
Divno se nasmejala.
-Jesi,ali nikad nije na odmet jos neki put da cujem. Mnogo mi divno zvuci kad ti to izgovaras.
-Hajde da ne zakasnis. Lepo se provedi zlato.
-Vidimo se nano. -polako izlazim iz kuce i taksista  me ceka na prilazu kuce. Ne znam zasto ali tako sam srecna zbog reci podrske koje mi je baka uputila.
Taksista me prenu iz oblaka.
-Lepa godpodjice,gde zelite da vas odvezem?
-Dobro vece,Kristofer Kolumbo 34G
-Naravno. Da li ce vam smetati ako pustim radio? -stariji taksista,umornog ali blagog lica me upita.
-Ne,naprotiv.-odgovaram vezujuci na zadnjem sedistu pojas.
Na radiju pocinje pesma Perfect. Divna zvezdana noc nad Filadelfijom i divna pesma ucinile su da zamislim lik Dzona i divno budjenje vatre u dnu stomaka mi se javi.
"Well, I found a woman,
stronger than anyone I know
She shares my dreams,
I hope that someday
I’ll share her home
I found a love to carry
more than just my secrets
To carry love,
to carry children of our own"
Moram da se nasmejem jer je upravo to jedna od tema koje smo cesto vodili posmatrajuci nebo i zamisljajuci nasu buducnost. 
Kakav bi bio zivot sa Dzonom?
'Perfect' i tom recju kao odgovor se zavrsava moja misao i pesma.
Nakon dvadeset minuta se nadjem ispred ogromne kuce gde sve vrvi od ljudi poznatih iz skole. Brate mili pogled na kucu je caroban. Ogromna velelepna kuca na vise spratova se siri sigurno na par stotina kvadrata i izgleda kao neki luksuzni trzni centar. Sve sija i sve tresti od muzike. Stojim na plocniku prilaza kuce i skupim hrabrost da krenem unutra. Stezem torbicu i krenem. Pa sta bog da.