Skriveni uzdasi 🔚🔚🔚

29.deo

Suzdrzavam se da ne pustim suzu dok stojimo na izlazu za njegov avion.  Ogromna knedla mi stoji u grlu kao kost. Gubim se u svojim crnim mislima. Ocajnicki zelim da ostane,ali nije posteno. Nije posteno da odustane od neceg u sta veruje i u cemu je dobar.
Grli me i upijam miris njegovog parfema. Nezno me ljubi i miluje dok posesivno  stezem ruke oko njegovog tela.
-Malena..-nezan glas mi miluje svaki deo tela.
-Hmmm.. -izgovaram dok mi je glava prislonjena na njehove isklesane grudi.
-Znas da te volim najvise na svetu,zar ne? Sve bi ucinio za tebe. Nadam se da ova daljina nece uticati na nasa osecanja.
Podizem pogled ka njegovim crnim ocima i vidim samo strepnju. Da li je moguce da i dalje sumnja u mene i moja osecanja? Nisam neko ko se brzo zaljubi pa odustane od tih snaznih osecanja.
-Znam Dzone osecanja su nam obostrana. Volim te i cekacu te kao sto sam i obecala onog dana u parku kad smo razgovarali. Zasto si tako sumnjicav? Da li te nesto muci? Reci mi..
Pogled mu je prikovan za moje oci i ne mogu da razaznam sta se desava u njegovoj glavi ali zaista je uznemiren.
-Ljubavi samo se plasim da ovo sto cemo biti daleko jedno drugog ne unisti nesto u sta verujemo.Samo to. Samo mi reci ako zelis da ostanem,i ostacu. -lice mi obuhvata toplim sakama i palcevima mi miluje obraze i jagodice.
-Dzone pricali smo vec o tome. Ne zelim da sansu upropastis zbog mene.
-Ti si vredna toga. Vredna si svega da se odreknem.-dubok pogled i nezan glas mi potvrdjuju  svaku rec koju je izgovorio.
-Dzone! Verujem u tebe,u nas, u nasu buducnost. Molim te prestani da se sekiras jer zelim sledecih godina do penzije da te posmatram na terenu i da imam vecno slobodno mesto na tribinama kad su utakmice. -smeska se sto i mene navodi da se nasmejem. A sam Bog zna koliko mi nije do smeha.
-Rejcel Dzons znas li da si ti idealna zena? Zena mojih snova i svetlost mog zivota?
Klimnula sam glavom nesposobna da kazem bilo sta zbog knedle u grlu i zbog bola u grudima koji mi je svakog trenutka rastao i rastao..
"Molimo sve putnike koji putuju za Cirih da svoje karte cekiraju na salteru i da se polako spreme za ukrcavanje."- glas clana avio kompanije se cuo sa razglasa.  Iz daljine vidim Sandersa,Brejdona i Dzimija koji vuku za sobom ogromne kofere. Iza njih ide Mia uplakana natecenih kapaka i nadutog lica. Sumorna atmosfera se javlja kad svi stojimo jedni naspram drugih.
-Pa to bi bilo to,pozurite da ne zakasnite na avion.-izgovaram odlucna da ubrzam rastanak jer svakog casa ocekujem suze izdajice da poteku. Kisa lije napolju kao iz kabla, jedino sto me jos vise uzasava je secanje da sam se i sa roditeljima oprostila kad je lila kisa. To je bio poslednji pozdrav,i u meni se javljao strah da i ovo nije bio isti scenario.
-Dodji ovamo zelenooka  devojko.- Sanders me prihvata u nezan medvedji zagrljaj.
-Zavodnice budi dobar tamo,nemoj da pravis probleme.-govorim mu sestrinskim tonom.
-Bicu miran kao Bubica. -namignu mi.
Brejdon mi prisao, zagrlio me i rekao da se cuvam.
Dzimi je nekako bio najvise suzdrzan. Kad sam videla kako grli Miu, shvatila sam koliko sam zapravo siromasna jer nemam brata. Zivela sam u zabludi da svet treba da se vrti samo oko mene i to sto sam jedinica je nesto odlicno. prilazi mi i grli me i zaista osecam tu bratcku ljubav koju sam u ovom teenutku zelela vise od bilo cega.
-Cuvaj se mala,znas moj broj...uvek cu biti dostupan za sve sto ti zatreba.
-Naravno Dzimi cuvaj se.- poljubila sam ga u oba obraza. Svi su krenuli ostao je samo Sanders koji je posmatrao Miju i Dzon koji je odlagao odlazak. Poljubio me je strasno,nezno opojno i noge su mi zaklecale od tog samog cina. Ljudi su nas mimoilazili ali ja te guzve nisam bila svesna. Nisam bila svesna niceg sem njega i ove praznine koja mi se polako uvlacila pod kozu.
-Obecaj mi da ces me zvati svakog dana. Da ces mi slati slike zanimljivih predela koje budes posetio,i obecaj mi da ovo nece prestati. -izgovaram a vec se oci pune suzama. Snazne ruke mi oko struka cine obruc,zastitu od koje nikad ne bi zelela da se odvojim.
-Obecavam malena. Obecavam.
Odmakao se od mene i polako prilazio Dzimiju i Brejdonu. Sanders je po prvi put sapnuo nesto Miji na uvo,zagrlio i obrisao nezno suze sa njenih obraza. Odmakavsi se od nje prisla sam joj,zagrlivsi je i teseci je. Pogledom smo ih ispratile  dok se nisu izgubili iz naseg vidokruga u dugackom hodniku prepunom putnika. Odavali su svojim izgledom moc,seksipil,imidz vredan divljenja. I nije ni cudo sto su bili najpozeljniji muskarvi koje su svi voleli.
-Hajmo Mia,idemo kod mene da doruckujemo nanine palacinke. Znas i sama da ce se obradovati kad te vidi.
-Hajdemo.