Skriveni uzdasi 🔚🔚🔚

30.deo

Dzon

Svaki dan od kad sam poleteo sa onog aerodroma mi je bio paklen i samo sam cekao dan kad cu se ponovo vratiti kuci.precrtavao sam svaki dan u kalendaru i brojao sate ,dane i mesecw koje me dele od nje. Zelim je kraj sebe. Zelim da osetim njene vrele usne na svojima,da osetim pod prstima tu barsunastu kozu koja je najneznija na svetu. Zelim da vodim ljubav sa njom danima i satima i mastam o danu kad cu je odvesti pred oltar i zauvek naciniti svojom.
Hotel u kojem smo odseli naravno je bio sa pet zvezdica,i sve je prstalo od luksuza ali ja sam povrh svega zeleo samo mir i tisinu.  Nocima sam sanjao onu kucicu koju mi je opisivala Rejcel,ne noci na proplanku parka. Malu,punu ljubavi i dece koju bi neko od nas svakodnevno vozio u skolu. Kakva ce nam biti deca? Crne kose na nju ili crnih ociju na mene. Mada voleo bi da imam cerku preslikanu majcinom lepotom. Prvo sto moram da uradim kad dodjem je da joj priznam sve.
Plasim se.
Priznajem zaista se plasim njene reakcije.
Sta ako me odbaci. Ona je cestita devojka,patrijahalno vaspitana. Morala je i biti kad je ima Tomasa kao ucitelja.  Ne znam sta sve mogu ocekivati od onog coveka,ali znam jedno mrzeo me je.  Svakodnevno sam se cuo sa Rejcel satima pricajuci kako sam navodno bio pored raznih znamenitosti Svajcarske,a zapravo sam bio na poligonima gde se obucavalo koriscenje oruzja i borilackih vestina. Preko dana smo satima slusali predavanja o ekonomiji,berzi i padovima velikih korporativnih resursa i iskreno taj deo mi je jedino bio zanimljiv. Dzimi i Brejdon su delili moje misljenje,ali Sanders ne bi bio Sanders kad se ne bi odvajao od gomile. On je voleo oruzje,poligonee i tucu. Oca i majku sam veoma retko kontaktirao,smatrao sam ih odgovornim za sve sto mi se desava. Najvise sam voleo noci gde sam pred spavanje pricao dugo dugo sa Rejcel,a posle toga se prepustao carima sna.
Pricala mi je o skoli,o tome koliko vremena provodi sa Miom sto je i mene i Dzima veselila vest da nisu same i usamljene.
Pobedila je na takmicenju iz hemije,samostalno bez partnera sto je u mojim ocima jos vise podigla  lestvicu postovanja i divljenja.   Blizio se polako i taj dan kad cu doci,jos par dana je delilo da se konacno nadjem sa mojom malenom. Kupio sam odelo specijano krojeno po meri kako bi lepoti moje malene pariralo. Znao sam da izgledam zanosno jer sve zene koje su bile u radnji gde sam ga probao balavile su na moje sad jos vise isklesano telo.
Jedne veceri mi se izvinila Rejcel da nece moci da pricamo jer ima nesto sto mora da obavi i da ce me ako ne bude previse kasno pozvati. Naravno nisam zeleo da ispitujem sta je to toliko hitno tako da sam trazio na youtube neki dobar triler kako bi odgledao film. Dzimi sa kojim sam te veceri bio u sobi pustio je neki uzivo prenos.
-Dzimi sta gledas?-upitao sam cisto iz radoznalosti.
-Borba za svetckog sampiona boksa,odrzava se u Filadelfiji u Stadionu Slobode.
-Ozbiljno?-zaklopio sam lap top i prisao njegovom krevetu kako bi gledao sa njim.
-Hmmm pazi ovog Britanca,jebote koja grdosija.-Dzimijev komentar je bio na mestu zaista je bio tetovirana nakaza ali jak kao bik.
--U crvenom uglu nas pitomac,borac koji je ponos i dika Filadelfijske skole boksa,nada americkog sporta i miljenik ovih predivnih dama u ovoj sali(devojke su pocele da vriste na svojim mestima).Tezak 108kilograma,visok 210 cm iza sebe ima 30 meceva bez poraza. Od ovih momaka jedan ce poneti titulu svetckog prvaka,poneti titulu neporazenog borca i nagradu od 2,500 000$.-
-Au brate mili. Sta mislis ko ce pobediti?-Dzimi mi upucuje pogled i dobacuje hldno pivo.
-Ne znam ajde da navijam za ovog Bombardera. Nas je ..otvaram pivo i nagnuo sam da popijem gutljaj.
-Cekaj malo jel ovo Rejcel?-Dzimi pokazuje prstom u zensku siluetu okrenutu ledjima sa natpisom Bombareder.
-Ne znam cekaj da vidim.-napregnuo sam se i samo cekao kad ce kamera da joj uhvati lice. Sta ce ona tu? I zasto prokleto nosi majicu sa njgovim nadimkom?
--Hej mali ja se svega odricem,ali mogao bi da umesto ovih stvarcica poklonis tu tvoju zanosnu lepoticu meni.-jel on to moju devojcicu? Cekaj malo kako misli njegovu? Sta se jebeno  desava? Bes mi kljuca i stezem onaj lap top da mislim da cu ga smrskati.
Nisam trepnuo ni jedan jedini trenutak. Paljivo sam posmatrao svaki njihov korak ali iskreno usao bi u ring i obojicu ubio. Ono sto je moje ne sme niko da dira. Rejcel nikad me ne bi prevarila. Znam da ne bi. Ona je bila moja jedina svetla tacka u zivotu.  Dzimi vidi koliko ima sati ali ne sme nista da mi kaze. Vidim da je i sam zbunjen koliko i ja.
Poslednja runda je na pomolu. Britanac je raskrvavljene usne i arkade,lica nateklog od udaraca,dok je Danijelu oko zatvoreno i najverovatnije ima unutrasnje krvarenje. Moja devojcica ulazi u ring i miluje ga svojom neznom rukom. Boze izjeda me ljubomora. Ubicu ga. Kamera se pomerila na Britanca.
-Ne..NE!! Vrati tu jebenu kameru na crveni ugao. -Vikao sam dok sam iskreno kosu hteo da pocupam.  I kao da me nekim cudom cuo neko tamo preko zice i vratio na crvrni ugao.
-Pobedicu zbog tebe. - govori joj. On govori mojoj devojcici? Sta ce jebeno on njoj nesto da obecava? Uzimam telefon i zovem Kaina. Gledam i dalje prokljucam od  besa uzivo prenos.
-Halo Kaine.
-Izbolite gospodine. Snou.
-Treba mi usluga,izvinin sto te budim ovako kasno..
-Nema problema recite.
I u tom trenutku britanac pada na zemlju i moja malena ulazi u ring bacajuci se u zagrljaj tom Danijelu. Deluje srecno,kao sto je sa mnom bila kad bi se nalazili. Poljubila ga je u obraz a on nju u celo.  Srce mi se steglo. Ljubomora vise nije imala mesta u mom umu,prevazisla ju je plima razocarenja.  Znaci sve je bilo laz? Nasa buducnost? Sve sto smo imali?
-Gospodine Snou,da li ste tu?- Kain me preko linije podseca da treba da zavrsim svoju misao,ali ja nisam vise ni za sta.
-Kaine izvinjavam se,pogresio sam. Oprostite.
-Nista ne brinite. Laku noc.
Spustam slusalicu i uzimam kozni jaknu,moram da izadjem na svez vazduh jer sve me ovo gusi.
-Dzone? -ustajuci sa kreveta zaustavio sam ga,jer ovo moram sam da resim sa sobom.
Izasao sam iz hotela i odsetao do obliznjeg jezera. Bol koja mi je srce kidalo je bila nepodnosljiva.
U nju sam mogao da se zakunem. U nju sam najvise verovao a ona me je izdala. Posmatram prostranstvo od plavetnila,dok mi jesenji povetarac mrsi kosu i misli. Otkopcavam kosulju koju sam imao na sebi i posmatram tetovazu koju sam juce bas uradio. Gledam njeno ime ukraseno najdivnijim slovima koje je tatu majstor satima radio. Koja sam ja budala. Budala. Mamlaz. Slepac... Ma nazovite me kako hocete. Obecao sam sebi da ce ona biti moj spas,ili cu postati opet onaj arogantni gad od pre. Posto me je izdala ne preostaje mi nista drugo nego da sve okoncam na najgori nacin. Ostavicu je.Tom ce konacno biti zadovoljan rezultatom naseg raskida. Ponovo gledam tetovazu na levoj strani grudi i on ce mi biti podsetnik da nikad ne trebam da se zaljubim i pustim zeni da zavlada mojim telom i umom... Pogotovo ne srcem.