ZAPADNA ŠUMA ( ZAVRŠENA)

23. POGLAVLJE

„Moja braća će doći za najviše dva dana.“ Senka je prekinuo tmurnu tišinu, a njegov duboki i hrapavi glas duboko je dosezao u njihovu podsvest.
Ava se trgnula i uputila mu prazan pogled. Njezina svest bila je daleko od sale za sastanke. Njihove izgovorene reči prolazile su kroz njezine uši kao da su obično strujanje vazduha. Mogla je da oseti uporne poglede iz pravce kralja i kraljice, kao i tri vrhovna čarobnjaka koji su jednom prilikom iscelili Gina i nju.

Na samom početku sastanka konačno je saznala njihova imena. Čarobnjak, čija je kosa bila upletena u bradu, zvao se Juseus Bali. Najviši među njima, s očima belim poput mleka i bez zenica, bio je Neus Kof, a najmanji, s nabijenim telom od silnih slojeva sala, bio je Barkam Parot. Ava ih je oprezno odmeravala, nije joj se sviđala njihova čudna energija koja je bila upućena prema njoj.

U početku je mislila da je sve to plod njezine mašte, ali ubrzo je shvatila da su povremeni Nesusovi pogledi prerasli u otvoreno zurenje, dok su se ostali ipak suzdržavali od toga. Išla joj je na živce činjenica što nije znala čemu takvo ponašanje. Potisnula je misli u najudaljeniji deo uma, ali uporan osećaj nečeg lošeg svake sekunde ju je sve više proganjao.

Krišom je pogledala Kolta ispod oka i odmah ga odvratila kada joj je uputio isti. Nije mogla a da ne stisne usta, praveći ravnu liniju. Veliki deo tog lošeg osećaja dolazio je zbog Kolta. Svake sekunde bio je bliži tome da otkrije tajnu koju je tajila od njega posle razgovora s kraljicom Aurorom u Ginovom Mansionu.

Umorno je sklopila oči, osećajući tanano tinjanje u slepoočnicama. Pojavila se naznaka gadne glavobolje i ona je poželela da nije ni ustajala iz kreveta. Nažalost, situacija je bila takva da je, voljna ili nevoljna, morala prisustvovati sastanku koji je više ličio na odavanje počasti mrtvoj osobi zbog nadgrobne tišine koja je prečesto visila u vazduhu, nego na sastanak na kojem se raspravljalo o jako bitnom problemu. Ponovo je otvorila oči kada je osetila gorući pogled iz Senkinog pravca.

Divota, zar i on?

Nevesela pomisao joj je proletela glavom, dok mu je uzvraćala zeleni pogled koji se sudarao s njegovim ćilibarnim. Nervozno je počela da ritmično pomera prekrštene prste preko grudi, gledajući negde daleko. Tišina je ponovo vladala, čak ni Gin nije progovarao, a Ava je osetila kako joj je puls sve više ubrzavao, dok joj je krv ključala u venama.

„Pa, hoćemo li mi početi ovaj sastanak već jednom, ili?“ upitala je frustrirano. Nije mogla da suzdrži bujicu reči koje su sveprisutne trgnule iz dubokih misli. Kolt joj je uputio zabrinut pogled. Znala je da je razlog tome što se plašio da ne napravi neku glupost.
Kraljica Aurora više nije skrivala svoj pogled i ovaj put ju je odmerila, procenjujući nešto u vlastitoj glavi.

„Ava je u pravu. Ovaj sastanak nema smisla ako ćemo sve vreme ćutati, umesto da svaki dragoceni sekund koristimo kako bi smislili naš sledeći korak“, rekla je Aurora.
Svi prisutni uključujući i Avu, klimnuli su glavama u znak slaganja.
Juseus je pročistio grlo, bacivši pogled prema Aurori koja mu je nemo odobrila da kaže ono što mu je bilo na umu.

„Razlog zbog čega se nestanak zaštitne magije ubrzao, verovatno je zbog Nobara koje se sada hrane njome kako bi povratile moć. To pre nije bilo moguće, jer je magija bila previše jaka, a sad kada je oslabila, one koriste to u svoju korist. Pretpostavljamo da je veliki broj njih napustio svoje tamnice i da se vešto kriju u senkama šume, strpljivo čekajući svoj dan kada će se osvetiti.“

Značajno ih je pogledao, a njegove oči su se sekund duže zadržale na Avinim. Njezina razdraženost skoro ju je silovito progutala, ali ju je uspešno ukrotila i vratila duboko u sebe.

„Moramo što pre da sklonimo ljude na bezbedno. Plan evakuacije kraljevstva je otpočeo. Dok mi ovde razgovaramo, veliki se broj stanovnika uz dobro obučene vojnike i čarobnjake uputio van šume. Nažalost, nećemo uspeti da na vreme sklonimo sve na bezbedno, te iz tog razloga prvo šaljemo žene, decu i stare.“
Svi su klimnuli u znak slaganja.

„Pošto je taj problem rešen, ostatak je prepušten nama. U datoj situaciji previše je da čekamo još dva dana kako bi pristigle ostale vođe Sedam vukova mira. Tako da će svi slobodni čarobnjaci, vojnici i vitezovi krenuti u lov na Nobare.“
Ava je osetila kako se Kolt nervozno uzvrpoljio na stolici.
I tu smo… pomislila je tužno i duboko udahnula, spremajući se na predstojeću oluju.

„Gin, Senka, Ava i ja idemo u lov na Nobare, dok ćete vi ostali regulisati evakuaciju i pripremati svakog dobrovoljca na predstojeću bitku“, rekla je Aurora, preuzevši reč.
Ava je bacila pogled krivca prema Koltu, a on ju je gledao u neverici. Duboko u njegovim očima mogla je da vidi teške optužbe zbog toga što je tako bitnu stvar prećutala od njega. Nažalost, lov na Nobare bio je jako opasan, a ako su se po rečima Aurore udružili s Demorima otpadnicima i Himerama, postojala je mogućnost da se ne vrate živi.

Ava je izbegavala kontakt s njegovim očima, nemo gledajući u suprotnu stranu. Očekivala je da će napraviti haos oko toga, ali se povukao, ostao je da mirno sedi na svom mestu. Nije mogla da oseti nikakve vibracije iz njegovog smera i to ju je zabrinjavalo.
„Bićemo odsutni dok ne utvrdimo kakvo je stanje u šumi. Ja ću usput proučavati spise. Našla sam bitan trag koji nas može odvesti k Matici“, nastavila je Aurora i uz tiho se škripanje stolice ustala, tako stavivši tačku na današnji sastanak. „Gine, Senko, Avo, budite spremni. Večeras odlazimo.“

Njih troje klimnuli su kao znak da su razumeli. Svi su se ostali članovi naklonili, dok su kralj i kraljica napuštali prostoriju. Ava se zatim okrenula prema Koltu i krenula da ga uhvati za ruku. Spuštenog pogleda, koji se krio u senci, istrgnuo je svoju ruku iz njezine i bez ijedne reči napustio salu.
Ava je mogla da oseti zabrinute poglede, pa je stisnula čvrsto pesnicu, zarivajući nokte u nju. Ponosno je podigla glavu i namestila izraz lica koji ništa nije otkrivao. Umesto da se povuče i tako ispadne kukavica, odlučila je da priđe Ginu i njegovim sinovima.

„Koliko imam vremena pre nego što krenemo kući da se pripremimo?“ upitala je.
„Otprilike pola sata“, odgovorio joj je Gin.
Ava je samo nemo klimnula glavom i brzim se korakom uputila kroz dugačak hodnik. Mnogi su verovatno pomislili da je jurila za Koltom, ali ona nije bila takva. Najbolje je bilo da ga ostavi samog kako bi ohladio glavu, inače bi nastala svađa u kojoj bi obe strane bile još više povređene. Tragala je za belim odorama i trima prilikama koje su ih nosili.

Vreme je isticalo, a ona nije mogla da ih pronađe. Zastala je na raskršću u hodniku, i osvrnuvši se oko sebe, primetila svoje mete kako ulaze u prostoriju koja se krila iza velikih belih vrata od hrastovine. Nije gubila vreme i potrčala je za njima, ali su se vrata već počela zatvarati.

„Čemu ti pogledi od malopre? Postoji li nešto što treba da znam?“ izustila je na brzinu pitanje koje ju je mučilo.
Sva trojica su se okrenula prema njoj sa ozbiljnim izrazima i pre nego što se uzak prolaz zatvorio, videla je kako je Neus pomerio usta. Iz trčanja je polako prešla u lagani korak i na kraju se zaustavila. Strah koji je osećala dok je u glavi premotavala sliku nemih usana koje oblikuju reči, kidao ju je na komade. Mogla je da oseti kako joj srce bolno kuca, preteći da pukne. Glavobolja joj je sada bubnjala u glavi, a u ušima je mogla da čuje kako joj krv juri venama koje su pulsirale. Poželela je da pokuca na vrata i da ih moli da razgovaraju o njihovim rečima, ali je odustala. Omamljeno se dovukla do kočije gde su je Gin i njegovi sinovi čekali. Nije im promaklo njezino loše stanje, ali se nisu usuđivali išta da kažu.

Dok su se vozili prema Mansionu, Ava je sve vreme gledala kroz prozor sa senkom preko njezinih smaragdnih očiju. Gin i ostali pretpostavili su da je svađa s Koltom bila velika i gruba, ali istina je bila potpuno drugačija. Njezine misli su bile okrutne prema njoj, jer su joj se od trenutka kada je ugledala neme reči njezine sudbine ponavljale u glavi, iznova vrteći scenu gde Neus oblikuje jednu jedinu reč od koje ju je podilazila jeza…
Umrećeš.

                              ***

Veče je uveliko palo. Mesec i zvezde zaklonili su tamni oblaci te je vladala potpuna tmina. Sjaj magičnih kristala bio je dovoljan da odbrani prilike u crnim plaštevima od tame koja je kružila oko njih.

Gin se opraštao od porodice, a Aurora i Senka s kraljem Rodžerom i Kaijem koji je bio u društvu sa Suzan. Od Kolta nije bilo ni traga ni glasa i Ava je duboko udahnula, odvojivši se od grupice. Tu nije bilo mesta za nju, ona je bila stranac koji je nenadano upao u kraljevstvo sa zahtevom da postane vitez.

Nečija nežna šaka spustila se na njezino rame i ona je osetila blagi stisak. Dobro poznati miris zagolicao joj je nozdrve, a toplota zbog ljubavi koju je osećala prema toj osobi kružila je oko njezinog srca.

„Zar ne bi trebala da se pozdraviš s Ginom. On je tvoj muž.“
„A ti si moja kćer“, odgovorila joj je Mardž s prizvukom ljutnje u glasu.
Ava je savila glavu koja je bila prekrivena širokom kapuljačom. Nije želela da se okrene prema njoj i da je pogleda u oči, jer bi to samo učinilo sve težim nego što jeste. Tiho se nasmejala, a Mardžina ruka ju je stegnula još čvršće.

Ava je položila svoju šaku preko njezine i uzvratila stisak. Značilo joj je što ima ljude koji su sebe nazivali njezinom porodicom, iako je sve to bilo lažno. Laži ponekada umeju da budu slatke.

„Vreme je.“ Tišinu je prekinuo Aurorin zapovednički ton.
Ava se trgnula, izvukla se iz Mardžinog stiska i zaputila prema ulazu u šumu gde su je čekali Gin, Senka i Aurora. Vreme kao da je stalo i ona se prisetila kraljičinih reči koje joj je uputila posle propalog bala.

„Znam ko si i šta si, obaveštena sam o svemu. Želim da znaš da te želim na svojoj strani, jer se doba tame bliži, a meni su potrebni samo najjači borci. Ne znam da li si svesna, ali onog trenutka kada si pobedila Gina, dokazala si da možeš da pariraš samom kralju i meni. Slažeš li se s tim da kad dođe vreme da ćeš bez prigovora krenuti u lov sa mnom?“

Ava je još tada znala da ako pristane da će srljati u svoju smrt, ali sada, dok je stajala ispred guste tame koja je pretila da proguta svu svetlost, nije osećala strah. Ako će umreti i tako spasiti kraljevstvo Peridot od većih gubitaka, nije se žalila. Zapravo, bila je ponosna na sebe.
Vreme za razmišljanje je isteklo i tri prilike su se zaputile putem svoje sudbine.

                               ***

Suvo granje krckalo je svakim korakom, a lišće šuštalo dok je teška svila suknje prelazila preko njih. Svetlost biljaka i mahuna bacalo je nežnu svetlost na crni plašt.

Prilika, koja je usamljeno lutala po noći, zastala je ispred velike pećine, čiji je ulaz bio dobro skriven iza guste puzavice. Malom rukom razgrnula je biljnu zavesu i zakoračila u gustu tamu. Istog časa crveni kristal se upalio i tako joj osvetlio put. Zvuk visokih potpetica odzvanjao je pustom stenovitom unutrašnjošću. Put je bio vijugav s puno račvanja, ali osoba se s lakoćom kretala kao da je rođena u toj pećini.
Nakon nekog vremena našla se ispred ulaza koji je vodio u ogromnu kamenu prostoriju. Zakoračila je bez ikakvog straha, a baklje, koje su bile postavljene jedna do druge na zid praveći vatreni krug, su se upalile.

Na sredini prostorije nalazio se veliki kameni sto za kojim je sedelo desetak prilika ljudskog obličja. Samo što ništa nisu imale ljudsko u sebi. Neki su imali dva uda više, neki izrasline na leđima i glavi, a neki su imali više pari očiju. Njihovi su pogledi bili usredotočeni na tajanstvenu osobu koja je ležerno prišla praznom mestu.

Piskutav glas od kojeg bi svakoga podišla jeza obratio se dugo iščekivanom gostu. „Kasniš.“
Osoba ispod kapuljače nije obratila pažnju na zamerku jednog od Nobara i istog je momenta prešla na stvar.

„Sve ide po planu“, rekla je.
Rukama je spustila crnu kapuljaču s glave, otkrivajući svoj identitet. Platinasto plava kosa padala joj je ravno niz leđa, a njezine plave oči sijale su čistim zlom. Sašine usne su se razdvojile i ona je otkrila niz sitnih bisera koji je prkosio izopačenom osmehu mlade devojke, uputivši ih prisutnim demonima.

„Sastanak može da počne.“