„Ako si za kavu možemo popiti, ionako nisam dugo imao društvo." Rekao je Josh Elliotu, a on je prihvatio sjedajući na stari stolac sav potišćen. „Iskreno vidim da ti je puno značilo dobiti ih, ali ja vjerujem da Bog nagrađuje dobre ljude pa će tako i tebe sigurno." Elliot se složio premda je osjetio veliku tugu. Na putu kući svega pet minuta od Joshove kuće gospodinu Michaelu se je pokvario auto i nije se mogao više upaliti. Vratio se je pješice do Josha kako bi ga zamolio za pomoć. Kada je došao vidio je Elliota i Josha na terasi kako piju kavu i pomislio kako će mu super doći da od Elliota sada uzme dvije tisuće dolara. „Hej Sinko, razmislio sam malo." Vikao je iz daljine obračajući se Elliotu, a kada je došao bliže je dodao. „Vidim da ti puno više znače nego li meni, pa sam odlučio prihvatiti tvoju ponudu." Elliot je bio suviše inteligentan da bi ga netko uspio tako lako nadmudriti, shvatio je da nešto ne valja i nije mu bilo jasno zašto je gospodin Michael došao bez auta, ali je znao da to može iskoristiti u svoju korist. „Pa gledajte gospodine Michael, što je u prošlosti se ne ponavlja, pa tako niti moja ponuda. Sada jedino mogu izdati novu a to je četristo dolara, za obje." Joshu ništa nije bilo jasno, ali je samo promatrao dok je Michael postao pomalo nervozan. „Četristo za obje, a prije deset minuta si mi nudio dvijetisuće. Zaboravi mali." Elliot je slegnuo ramenima. „ A šta ćete izgleda da je tako, kao i svemu vrijednost samo pada, tako da ih sada ne bi platio niti dvjesto." Michael je vidio kuda vodi ovaj razgovor i shvatio je da ne može nadmudriti Elliota pa je se nagodio. „Prihvaćam 400 dolara uz to da me odvezeš do najbliže stanice." Elliot je prihvatio takvu nagodbu jer mu novac nije bio problem, a papige itekako jesu." Josh se zadivio Elliotovoj inteligenciji i nije mogao vjerovati kako je uspio izvesti ovako dobar pregovor. Prije nego li su otišli Josh je šapnuo Elliotu. „Richardo i Eva" To su bila imena papagaja. Rekao mu je to kako bi mu bilo lakše raditi s njima. Elliot je ispunio obećanje, ostavio je Michaela na stanici i zaputio se nazad u stan s Richardom i Evom. Tijekom vožnje do stana Elliot je mogao zaključiti jednu bitnu stvar. Richardo je volio puno pričati, postavljati pitanja i učiti razne stvari. Čak je molio Elliota dio puta da ga nauči kako se vozi auto, te da želi imati svoj auto kako bi mogao s Evom odlaziti na večere. Elliot mu je probao objasniti da je on papiga i da može odletjeti gdje god hoće, ali se Richardo branio činjenicom da Elliot ima noge s kojima može otići bilo gdje. Za razliku od Richa, Eva je bila izuzetno tihe prirode i nije puno pričala već bi samo odgovorila na ono što ju se pita. Kada je Elliot upitao Richa zar ne može sutjeti barem malo poput Eve, on mu je odgovorio.
„Oni koji pričaju su sigurniji od onih koji šute, jer za onog tko šuti ne znaš što misli niti što možeš očekivati od njega!"
Elliot je promišljao o tim riječima i nije mogao vjerovati da papiga može imati toliko mudro i pametno razmišljanje jer u svakoj glupoj rečenici ima nešto pametno i bitno.
Kada su napokon stigli do stana Richardo je kreno prigovarati za svakakve sitnice i sve je bilo baš onako kako ne treba. Govorio je Elliotu da mora sve zajeniti i preuredite, a kada je ugledao krletku Richardo se je zgrozi.
„Pa zar misliš kako će mi ovo biti dovoljno?!" Elliot je u čudu gledao i nije shvaćao. „Ali to je najveća koju sam našao?!" Rekao je Elliot zbunjeno. Na što je Rich samo okrenuo glavu i rekao kako je onda u redu.
„Budući da prvi put imam vlastitog ljubimca, zamolit ću vam da mi pomognete, budući da znate pričati samo recite što vam treba." Rekao je Elliot gledajući pomalo mrknuto Richarda i dodao. „Ali budite sigurni da ću provjeravati na internetu da li uistinu govorite istinu!"
Richardo je zakreštao i sarkastično upitao. „Zar misliš da bih te Eva i ja lagali i muljali?!" Elliot se na to samo nasmijao i rekao. „Ne, nikako to ne mislim. Znam i siguran sam da je Eva poštena jedanko koliko u to da si ti muljator. Znači sto posto." Richardo se našao blago uvrijeđen pa je samo ironično rekao. „Baš sjajno, opet duhovit gazda pun smiješnih fora."
Kada je to čuo, Elliotu je pala sjajna ideja kako se može dodatno zbližiti s svojim novim cimerima/ljubimcima. „Kakvi su vam bili prijašnji vlasnici?" Ovoga puta se Eva oglasila, ali dosta nesigurno. „Dobri, neki bolji, neki gori, ali svi imaju mane i vrline..." Prije nego li je još išta rekla Richardo ju je prekinuo. „Dobri?!" Zakreštao je. „Šupci i sileđije. Go ološ i propalitet.Nikad nisam ni neću zaboraviti Antonyu kada mi je umjesto vode nasuo rakiju. Do duše, sve sam popijo, ali nije bilo ugodno biti u mom perju slijedeža tri dana, a tek kada je gospođa Ringthon ćupala moje perje za svoje torbice, ali najgori je mesar Bill koji je imao farmu pilića koje je klao ispred mojih očiju. Znaš li kako je gledati takav prizor dok si papiga?!" Elliot nije ni krenuo odgovarati, a Rich je samo nastavio. „Kao da sam ja tamo, jadna moja pernata familija." Eva je samo odmahnula krilom. „Možda si ipak mrvicu pretjerao?!" Richardo je to negirao i govorio kako nije preuveličao niti jednu situaciju ni za pola posto.
„A odakle si ti novi gazda?" Upitala je Eva Elliota. Ja sam iz Teessida, sin jedinac sam i obećajem da ću se brinuti o vama bolje nego vaši prijašnji vlasnici, barem ću se potruditi, a vama sve što ne bude po volji samo recite i pokušat ću vam udovoljiti. „Hvala ti Elliote, nadamo se da ti nećemo biti prezahtijevni."
Tek što je završila rečenicu u stan je ušla gospođa Stuffold i odmah povikala. „Ajme kako su lijepe! Kada si ih nabavio?" Po izrazu faca Eve i Richarda nije im se baš svidjela Jennifer. „Nabavio sam ih upravo danas." Jennifer je pokušala pomaziti Richarada dok joj je on pokušavao izbjeći. „Nisu baš šitome vidim... Imaju li barem imena?"
„Richardo i Eva se zovu gospođo." Odgovorio je Elliot na što je se Jennifer našla uvrijeđena. „Gospođo? Zar ti ja izgedam toliko staro?" Govoreći to približavala se Elliotu otkopćavajući gumb na košulji i podizući suknju. „Mislim da nije u redu da..." Pokušao je reći Elliot, ali ga je Jennifer utišavala i govorila da se samo opusti. „Znaš ima još mladosti u meni, a dopusti da ti je i pokažem." Prije nego li je otkopčala i drugi gumb Richardo je krenuo letjeri po stanu i kreštao je kao lud, a na poslijetku je i obavio svoj „posao" po košulji gospođe Stuffold na što je ona bila u tako velikom šoku da je samo izjurila iz stana.
„Ufff... za dlaku. Hvala Rich spasio si me." Sletio je na krletku i upitao Elliota. „vidio sam da ti nije ugodno, ali zašto, dobra je starka?!" Elliot se blago osmijehnuo i rekao. „Svakako se slažem, ali ima muža, a radije bih sam sebi jezik prekrizo nego išta imao sa zauzetom ženom."
„Pošteno i plemenito, ali to ne mjenja činjenicu da si i ti meni dužan uslugu za ovaj spas." Rekao je Richardo, a Elliot mu je potvrdio i dao riječ da će mu vratiti uslugu tako što ga neće staviti u lonac zbog njegove lajavosti.
Kada su se upoznali, Elliot je odlučio nazvati svoje roditelje te ih upoznati sa svojim novim prijateljima i cimerima. „Hej, ovo su Richardo i Eva." Rekao je Elliot dok je držao prijatelje na ramenima. „Prekrasni su i tako plemenito izgledaju." Rekla je Elliotaova majka što je odmah podiglo rep Richardu. „Hvala gospođo i vi ste prekrasni i simpatični." Rekao je Richardo. „Oni pričaju?!" Elliot se samo smijao i rekao. „Da Richardo puno više od Eve, ulizica je, ali dobar s riječima to mu priznajem. Eva je više za ozbiljnije teme i za „pametne stvari" znači čista suprotnost od Richarda." Svima je bilo smiješno osim Richardu koji je ugrizao Elliota blago za uho govoreći kako je slučajno.
„Vidim da se super zabavljate pa vam ja neću smetati. Mislim da će se Alice svidjeti poklon." Mama je prekinula poziv, a Eva i Richardo su ostali začuđeni o kakvom poklonu ona priča.
„Gazda o kakvom poklonu govori tvoja majka?" Pitala je Eva zabrinuta da ću ih pokloniti Alice, a bila je i u pravu. „Ufff..." uzdahnuo sam i nastavio. „Pa istina je da sam vas htio pokloniti Alice ili samo jednu od vas, ali ako su moje kalkulacije točne brzo bi se vratili s njom kod mene."
Bilo je jasno vidljivo da se to nije svidjelo ni Richardu niti Evi, čak su bili toliko ljuti da su krenuli letjeti po stanu i vikati na Elliota.
„Kako se usuđuješ nas tako lako dati nekoj nepoznatoj ženi! Zar te nije sram. Pa nismo mi vaza da nemamo želje i soječaje mi smo kao i ti. Možda čak i pametniji od tebe." Vikao je Richardo, a Elliot se opravdavao, kao da razgovara sa osobom, a ne papigom, ali ne mogu mu zamjeriti jer je Richardo imao jako čvrstu osobnost i karakter. Papagaj koji ima više karaktera od nekih ljudi, neopisivo tužno.
