Slučaj broj 53

7.

Kada je ostao sam, delimično sam, jer se još uvek nalazio u sobi usnulog brata, Jan je osetio neku vrstu olakšanja. Zagrljaj njegovog imenjaka, one suze, koje je mislio da su zauvek nestale, i koje je prolio baš pred njim, kao da su ga preporodile. Neka nova snaga javila se u njemu. Morao je dobro da razmisli. Šta bi dalje valjalo činiti?

Njegov brat želi da pobegne. Mora priznati, dok su razgovarali, Matvej mu se zaista učino mnogo bolje. Možda bi i mogli to da izvedu, za dan-dva, kad se sasvim oporavi.

Ili već sutra. Da povedu i Larisu. Bez obzira što je uvek bio rezervisan prema njoj, morao je da prizna, zaista je mnogo uradila za njegovog brata. Trebaće im. Mogli bi da je podmite nečim.

Ali čime? Ona je nepotkupljiva. Ništa joj ne treba. Nije video da ima i jedan predmet do kojeg joj je baš stalo, pa da joj ga ukrade i njim namami. Novac? Ovde ima sve što joj treba. Ne bi ih sledila zbog tako nečeg. Osim toga, ni on nema para. Bar ne kod sebe, a Matvej se ne bi složio sa idejom da potroše ni mrvicu njihovog tajnog blaga na potkupljivanje jedne medicinske radnice. Ne bi ništa posebno mogao da joj ponudi, bez bratovljeve dozvole, koju sigurno neće dobiti.

Izgleda da će ipak morati da se snađu bez nje.

Onda ne mogu još da krenu. Matveju treba njena pomoć. Da sačekaju još nedelju-dve?

Ne. To ne dolazi u obzir. On ne bi mogao da podnese više ni dan ovako. Matvej je, iako još uvek bolestan, dosta živnuo. Već je počeo da mu prigovara i žali se na sve. Nije mu to bio problem. To je njegov brat. Mrzovoljan, komplikovan, odlučan... Kakav god da je, njemu je drag. Međutim, bojao se da bi ta njegova nova energija, mogla da ga dovede u sukob sa nekim ovde. Možda bi ga i povredili. On se svih njih, duboko u sebi, plašio još od prvog dana. Zato ih je i izbegavao, sklanjao im se s puta. Nije smeo ni preko senke da im pređe. A Matvej je drugačiji. Napraviće im problem.

Za obojicu bi bolje bilo da pobegnu što pre. Dosta mu je života u strahu. Otići će na Havaje, kao što je Matvej i predložio, i konačno se opustiti. Naučiće da surfuje. Ići će na sladoled svaki dan. Bratu će pokazati jedan od onih zabavnih trikova za otvaranje brava, koji je ovde naučio, a njih dvojica ga pre nikada nisu koristili. Probaće i neku egzotičnu hranu. Imaće svoju kuću. U bašti će gajiti kokose i banane. Biće im baš lepo.

A da kidnapuju Laru?

Kad stignu na svoje ostrvo, pustiće je i sve joj objasniti. Tad će sigurno pristati da ostane sa njima. Ponudiće joj i deo svoje bašte da u njoj gaji one njene čudne biljčice. S vremenom će se zavoleti i eto, još jedan problem rešen.

A njegov imenjak?

Moraju i njega da povedu. On mu je sada kao drugi stariji brat i zapravo jedina osoba ovde prema kojoj više ne oseća gnušanje ili strah. Ne bi bilo uredu da samo njih dvojica pobegnu, a njega ostave. Mada se Jan nikada nije žalio na svoje obaveze i dužnosti, sigurno je i njemu smetalo to što je radio. On je bio dobar. Zaista dobar. Videlo se da ne pripada tu. Baš kao što ni njih dvojica ne pripadaju tu.

Treba da odu. Da odu negde svi zajedno. Negde gde će biti slobodni i moći da rade šta god oni požele.

A šta ako Jan ne pristane da krene sa njima?

Njemu sve ovo i pored njegove dobrote, deluje isuviše važno. Možda ima neke svoje skrivene razloge. Nešto što ga veže za ovu vilu. Njegova je. Logično da mu je važna. Ali, tu možda ima nečeg više.

Ako se ne složi sa njima, sigurno se neće zaustaviti samo na odbijanju. Probaće da ih spreči, da ih odgovori.

Mora nekako da ga ubedi da je tako bolje za sve.

Jan je razuman. Ako mu lepo sve objasni, složiće se sa njim. Neće to biti neki veliki problem.

Sad mu ostaje još samo jedna prepreka.

On ne zna ništa o kupovini imanja ili napuštanju zemlje ili bilo čemu sličnom. Da li postoje neka posebna pravila, koja treba da ispoštuje? Ne želi ponovo da bude van zakona. Dosta mu je bežanja, skrivanja, svega. Osim toga, trebaću mu verovatno i nešto za potvrdu identiteta, pasoš i lična karta. Mora konačno da postane ono što je oduvek i bio. Matvej je, zbog toga što je proveo par godina u zatvoru, imao kriminalni dosije. Ali sad je slobodan. Osim toga, kad se presele, to valjda više neće važiti. Počeće sve ispočetka. Biće pošteni. Naći će način da zarade. Sloboda je njihova.

Samo mora da smisli kako da dođe do nje.

Ko bi mogao da mu je obezbedi?

Pobednički je uzviknuo, dosetivši se nečega, pa sam sebe prekorio, jer je tim poklikom mogao da probudi Matveja. Na prstima se došunjao do vrata, zatim spustio niz, po njemu, beskonačno duge stepenice i izašao napolje. Odavno nije video Sunce. U stvari, ne Sunce. Napolju je bilo tmurno. Odavno nije video dan. Dan, svetlost... Njegovim očima trebalo je vremena da se priviknu. Poslednjih meseci, život mu se sveo samo na tamu, ali od sada će biti drugačije. Njegova sudbina je u njegovim rukama. On će je promeniti.

Trčećim korakom zaputio se ka svom cilju, uveren da se ceo svet oko njega upravo ruši, razlama i propada, dok on lično, gradi jedan sasvim novi na temeljima tog dalekog, zauvek izgubljenog, koji se zvao "život odmetnika i zločinaca".