Izaberi mene [1]

Dopalo mi se

Ko pravi žurke usred nedelje?, zapitala sam se kad sam ujutru ustala sva neispavana. I umorna. Mnogo umorna.

Otišla sam u kupatilo, probudila Sabrinu i obukla crne farmerke, plavu košulju i crne starke.

Otišle smo na doručak i zatekle ostale devojke kako su već počele s jelom.

"Mnogo me boli glava", jauknula je Vilhelmina koja po prvi put nije bila raspoložena.

"Čudo bi bilo da te ne boli", smoreno je rekla Dženifer.

"Da, sinoć si baš preterala", nastavila je Alisija

"Tebi je to normalno?", upitala sam je uzimajući kafu. Kafa mi je trebala.

"Uglavnom", rekla je. "Ne znam zašto mi je sada ovako. Ali, barem je tebi bilo dobro." Namignula mi je.

"Da, Dajana, veliki ulov", iskezila se Dženifer

Uzdahnula sam. "Prilično sam zbunjena. Ne znam šta da mislim."

"Šta ima da misliš? Uživaj." savetovala me je Alisija

Zvonilo je za ulazak u učionicu i mi smo ustale i krenule.

Časovi su bili dosadni. Ceo dan nisam videla ni Nejtana, a ni Čarlija. I celog dana sam se osećala čudno.

Tek kada su se časovi završili naletela sam na Nejtana. Nežno me je poljubio i osećala sam se drugačije nego tokom našeg sinoćnog poljupca. Ali zašto?

"Jesi li dobro?", pitao me je

"Da, super sam", odgovorila sam sa blagim smeškom.

Izašli smo napolje videla sam Čarlija koji se neprimetno osmehnuo kad je video mene i Nejtana. Pitala sam se zašto se smeje ali odgovor nisam našla.

Nejtan je izgleda primetio njegov osmeh i moj pogled jer je rekao: "Zašto ti se osmehuje?" Zvučao je malo ljubomorno.

Odmahnula sam glavom, ali nisam mogla da zaboravim šta se sinoć desilo između nas. Iako me je samo okrznuo usnama - bilo je predivno. Okej, priznala sam. Bilo mi je lepo. Osećala sam se zaštićeno dok me je držao uz sebe. I pitala sam se kakav bi onda bio pravi poljubac s njim. A nisam smela tako da se osećam. Iz mnogo razloga. Na primer Nejtanu sam se sviđala, i nisam smela tako da se ponašam - to nije bilo fer prema njemu, a i bilo bi kao da sam prokockala prvu i poslednju šansu. Onda je tu bio problem što je Čarli zavisnik od droge. Čitala sam dovoljno o narkomanima da znam da su oni jako komplikovani i da s njima ništa ne može da uspe. I još uvek sam se čudila kako je on posle onolikog bežanja sa rehabilitacije uspeo da dođe u ovaj internat. Okej - on jeste bogat. Previše bogat. Prebogat- ali, to nije fer. Zar ne bi trebalo da se direktorka brine i za bezbednost ostalih učenika? Ako narkoman dodje do krize ništa mu ne može stati na put da uzme dozu. Mislim da sam bila malo previše opsednuta knjigom Mi deca sa stanice ZOO. Ustvari, jedno određeno vreme i jesam.

"Dajana?", vraćam se u realnost.

"Da?", pitam

"Zamišljena si", kaže Nejtan.

"Sve je u redu. Slušaj, ne osećam se najbolje. Mislim da ću da idem malo da prilegnem."

"Okej... Vidimo se posle onda", sagne se i poljubi me.

Na stepeništu koje vodi do soba sam srela Čarlija. Oh, divno.

"Baš ste slatki", dobacio mi je.

"Nosi se!", rekla sam

"Mogu tebe da odnesem do mog kreveta ako hoćeš."

"Idi do đavola." Imala sam žestoku potrebu da se branim.

Uletela sam u sobu i bacila se na krevet i odmah zaspala.

Probudila sam se kada je već pao mrak. Na Sabrininom krevetu su sedele ona - Sabrina - i Alisija i pričale. I jele čokoladu.

"O, budna si", rekla je Sabrina.

"Vi to jedete čokoladu bez mene?" pitala sam osmehujući se

Alisija se nasmejala i pružila mi parče.

"Posle idemo na večeru", promrmljala je Sabrina

"Važi", rekla sam. "Danas sam srela Čarlija. Rekao mi je da može da me odnese u njegov krevet."

Alisija je počela da kašlje i da se guši. "Šta ti je rekao?" pitala je kad se povratila.

"Prvo mi je rekao da smo ja i Nejtan sladak par, a onda sam mu ja rekla da se nosi a on mi je rekao to."

"On svaku hoće da odvuče u krevet", kazala je Sabrina.

"Dajana, on te ozbiljno muva."

"Je l' to loše?", pitala sam ih

"Zavisi kako na to gledaš."

-------------------------------

Komentarišite i kliknite VOTE, zanima me mišljenje. :))

xoxo, Gossip girl