Izaberi mene [1]

Susret u šumi

Ušla sam u moju i Sabrininu sobu. Tamo sam ih zatekla sve na okupu.

Vilhelmina i Alisija su gledale nešto na lap topu, Sabrina je pisala, Dženifer je čitala knjigu. U istom trenutku su sve skočile kad su me videle. Onda se desio jedan grupni zagrljaj.

"Jedva sam čekala da te vidim!", kriknula je Dženifer

"Sve smo", dodala je Vilhelmina.

Sve smo posedale na krevet. "I kakav je sada Nejtan?", pitala me je Sabrina s velikim kezom na licu.

"Super", rekla sam iskreno. "Mnogo je bolji nego pre... Ne znam, drugačiji je."

"I neka ostane tako", rekla je Alisija i uhvatila me za ruku. "Bolje ti je s Nejtanom nego s Čarlijem. Čarli nikom ništa dobro nije doneo."

Klimnula sam glavom i odlučila da im ipak ne kažem šta se malopre desilo.

"Okej, pa kad ste vi stigle?" pitala sam

"Ja sam jutros", rekla je Sabrina

"Mi smo sinoć. Malo smo poranile", odgovorila je Alisija

"On je došao jutros", rekla je Vilhelmina. Klimnula sam opet, ne želeći da saznaju da ja to već znam.

"Ali, Nejtana nismo videle", kazala je Sabrina

"Da, on nije još stigao izgleda."

"Rekao mi je da će mi poslati poruku kad bude došao", rekla sam.

"Mnogo nam je drago što si sada srećna", rekla je Dženifer. "Posle onog skota. Baš smo jutros pričale o tebi, mnogo smo srećne."

Zamalo da se rasplačem. "Hvala vam", rekla sam. "Hvala vam što ste uz mene."

Posle pola sata sam se raspakovala i tada dobila poruku od Nejtana da je stigao. Dogovorili smo se da se nađemo na početku šume iza internata. Njegov predlog.

Presvukla sam se i stavila malo šminke.

I krenula.

Kada sam izašla videla sam da je kiša stala. Ubrzo sam stigla na dogovoreno mesto.

Pošto on još uvek nije stigao sela sam na jednu malu klupicu koja se tu nalazila iz nekog nepoznatog razloga.

Odjednom su me nečije ruke zagrlile oko struka i neko me je poljubio u obraz. Prvo što mi je kroz glavu prošlo je "Čarli", ali, na moje razočaranje, to nije bio on već Nejtan.

"Pa ćao, lepotice", rekao je i osmehnuo mi se a onda seo pored mene i stavio svoje usne na moje. Na trenutak sam se setila Čarlija koji me je poljubio pre manje od sat vremena i tek sad sam shvatila da se osećam lepše kada me Čarli ljubi. A onda se setih šta je uradio i to me brzo prođe.

"Ćao", rekla sam.

"Kada si došla?", pitao je

"Pre skoro sat vremena."

"U, pa super. Ne kasnim mnogo."

"Ne kasniš uopšte", rekla sam. "Drago mi je što časovi počinju tek sutra, imamo ceo dan slobodan."

Tokom ovog raspusta sam shvatila da ja i Nejtan nemamo puno zajedničkih tema za razgovor i to mi malo smeta. Okej, mnogo mi smeta zato što može da se desi da, u nedostatku inspiracije, počnem da pričam o vremenskoj prognozi. Sa dečkom o vremenskoj prognozi. Ima li nešto zanimljivije? A da, ima - razgovor o penziji.

***

Sledećeg dana sam se probudila rano i obukla trenerku i krenula u šumu na trčanje. Mislim da sam se ugojila tokom ovih praznika.

Dok sam trčala, setila sam se onog jutra kad smo se ja i Čarli trkali. Rado bih se vratila u to vreme.

Zamalo da se sapletem na kamen, ali sam se na vreme zaustavila. Zastala sam da zavežem pertlu.

Tada sam čula šuškanje lišća i brzo se uspravila da vidim ide li neko.

Naravno da sam ugledala Čarlija. Da li me je pratio?

Nosio je crne trenerke i izgledao prezgodno. Hladno mi se osmehnuo.

"Šta ti radiš?", pitala sam. "Izbacuješ otrove?" To se ne govori psihopati, ali nisam mogla da se suzdržim.

Njegove usne su se ponovo osmehnule, ali sive oči su hladno skenirale svaki delić mog tela. Kao da su mrtve. "Može i tako da se kaže", rekao je. Napravio je jedan korak napred, a ja jedan korak nazad.

"Zašto bežiš?" pitao je. "Neću ti ništa." Jedan mali deo mog uma je govorio da je u pravu, da me Čarli neće povrediti, da ne može da me povredi čak i da hoće. On me voli. Čak i u njegovim očima se vidi ljubav.

"Ne bežim", rekla sam. "Očigledno je da ne mogu da pobegnem od tebe."

"Divno je što si to shvatila. Niko ne može da pobegne od mene."

Još jedan korak.

"Zašto si tako siguran?", pitala sam.

"Veruj mi."

"Još uvek mi nisi rekao."

"Šta to?" podigao je obrvu.

"Ako ja tebi kažem, i ti ćeš meni", podsetila sam ga na ono šta je rekao. Rekao je da će mi ispričati. Ali nikada nije.

"Nisam znao da još uvek želiš to da znaš", pa još jedan korak. Između nas je sada bilo deset centimetara.

"Ja sam tebi rekla, ti si na redu."

Odmahnuo je glavom. "Ne, ti sada imaš nekog drugog. Nejtana. Ti i on ste nebo i zemlja. Ne uklapate se. Znam da i sama to vidiš, ali se nadaš da ćeš se zaljubiti u njega kao što je i on zaljubljen u tebe. Vidiš?" rekao je kada je video moj izdajnički izraz lica. "Znao sam da sam u pravu. Znaš zašto? Zato što, da sam na tvom mestu, i ja bih to uradio. Rekao sam ti da si mi toliko slična. Ali, moraš da znaš da ga nikada nećeš voleti."

Prišao mi je još bliže. Rukom sklonio moju kosu i prošaputao na uvo. "Nikada kao što voliš mene."

Poljubio me je odmah ispod i otišao.

Stajala sam par trenutaka, shvativši da sam se naježila od njegovog dodira. Posle sam i sama otišla.

________________________

Komentarišite i kliknite VOTE, stvarno mi znači :) Nadam se da vam se dopalo.

xoxo, Gossip girl