Izaberi mene [1]

Vreme je da mi kažeš

"Maybe our relationship isn't as crazy as it seems,

Maybe that's what happens when a tornado meets a volcano."

                                                                             Eminem, Love the way you lie

------------------------------------------------------------------------------------------

A šta se desi kada na kraju prelepog dana počne oluja?

Jednom sam postavila to pitanje mami, tog dana je sunce sijalo i ja sam se igrala. Ceo dan sam provela napolju. Onda je počela kiša. Sećam se da sam bila mnogo tužna zbog toga, nisam želela da se taj dan završi. Nikada.

Na to pitanje, ona mi je odgovorila: "Čak i kada počne oluja, ne smeš da tuguješ. Potrebno je da samo čekaš da se sunce vrati."

U svakom slučaju, meni se sunce vratilo. Školska godina se bližila kraju, a ja sam vreme provodila ili sa Čarlijem ili sa mojoj družinom, kako sam volela da ih zovem u poslednje vreme. Činilo mi se da se sve promenilo, na bolje. I ovako je prelepo.

Otišla sam na ručak, prilično gladna. Za stolom sam videla Sabrinu i Vilhelminu. Sabrina je držala svesku i olovku u jednoj ruci, a u drugoj šolju kafe.

"Gde su ostale?", pitala sam ih i sela pored Vilhelmine.

"Dame nisu gladne", frknula je Vilhelmina. Nasmejala sam se.

"Bože!", viknula je Sabrina. "Ne mogu više, ovi testovi će me ubiti!"

S krajem školske godine, stižu i testovi i zaključivanje ocena, ali nikome to ne pada teže od Sabrine. Knjige ne ispušta iz ruku, a ne želi da nas posluša i malo se odmori.

"Rekle smo ti", rekla je Vilhelmina, "Moraš malo da se odmoriš, samo mučiš sebe. Ništa nećeš zapamtiti ako budeš umorna učila."

"Ali, moram! Ne mogu više. Moram da spavam."

Vilhelmina je slegnula ramenima i pogledala je u lepo-sam-ti-rekla stilu.

Sabrina je ostavila sve i otišla u sobu da se naspava.

"Neću je buditi do sutra", rekla sam a Vilhelmina je klimnula glavom.

Osetila sam nečiju ruku na ramenu i okrenula se.

Vilica mi je spala kada sam videla Čarlijevu sestru, Ejmi.

Prelepo lice joj je krasio osmeh. Ustala sam i zagrlila je.

"O, bože!", viknula sam. 

"Kako si mi nedostajala!", rekla je. Pozdravila se sa Vilhelminom i sela. "Htela sam da vas pomirim, ali vidim da sam baš zakasnila, a?"

Osmehnula sam se. "Malo samo."

"Iskreno, drago mi je. Mnogo mi je drago. Čarli ne prestaje da priča o tebi. Nikada ga nisam videla takvog. Presrećan je", rekla je Ejmi, ne skidajući osmeh s lica. A nisam ga skidala ni ja, bilo je jače od mene.

"Znaš li gde je on?", pitala me je.

Odmahnula sam glavom. "Nisam ga videla ceo dan."

"Nema veze, idem da ga nađem", rekla je. Ustala je i mahnula nam a onda otišla.

"Stvarno je lepa", rekla je Vilhelmina.

"Jeste", potvrdila sam.

Nastavila sam s jelom, povremeno razgovarajući s Vilhelminom.