Izaberi mene [1]

Posle žurke

Slušajte pesmu Whisper od grupe Evanescence.

*************************

Video nas je.

Zaledila sam se, i nakon par predugih trenutaka se odmakla od Čarlija.

Nejtan ga je ošinuo pogledom i okrenuo se i otišao.

Šta sam to uradila?

Bez razmišljanja sam potrčala za njim. Umalo nisam pala zbog cipela pa sam se izula i nastavila s trčanjem dok su mi štikle bile u ruci.

"Nejtane!", viknula sam. Nije trčao, ali je pravio ogromne korake.

"Ostavi me na miru", prosiktao je.

"Stani!", stigla sam ga i uhvatila za ruku. Otrgnuo ju je od mene i pogledao me.

"Ne mogu da verujem da si još uvek zaljubljena u njega."

"Nisam! To je... To je bila greška! Ogromna greška." Počela sam da plačem.

"Prestani! Ti si kriva za ovo, zašto sada plačeš?"

"Nisam bila pri sebi, nisam to mislila..."

"Slušaj, Dajana, znam da ne možeš tek tako da se odljubiš - da se tako izrazim- ali, nisi to trebala da uradiš", rekao je. Kao da sam mu u očima videla tračak razumevanja, ali je brzo nestao, možda mi se i učinilo. "Pričaćemo sutra", dodao je i otišao, ne dozvolivši mi ništa da kažem.

Sa štiklama u rukama i suzama u očima sam sela na klupu. Šta sam, dođavola, to uradila? Koliko sam samo glupa. Zašto uporno dozvoljavam Čarliju da me koristi? Ovo je glupo. Mnogo je glupo. Osećam se jeftino. Odvratna sam sama sebi.

Ustala sam s klupe i pravila male korake ka zgradi sa sobama. Nije bila baš blizu.

Čula sam nečije korake i videla Čarlija kako izlazi. Pokušala sam da požurim da me ne bi video, ali bilo je kasno.

"Dajana", rekao je. To je rekao na isti onaj način kao kada mi se prvi put obratio, kada sam zaboravila svesku.

Polako sam se okrenula. Bili smo u senci pa nisam mogla da mu vidim lice.

"Šta hoćeš?", pitala sam. "Vidi šta sam postala. Ovo je pakao."

Prišao mi je još bliže. Pogledao je štikle u ruci. Oteo mi ih je i bacio u travu. "Nije valjda da te toliko žuljaju?", rekao je.

Iako mu lice nisam videla, mogu da se zakunem da su mu oči blistale, kao zvezde u mračnoj noći. Izgledao je ljuto. Ali ne znam na koga, mene ili Nejtana?

"Kako to misliš 'vidi šta sam postala'? Dajana, ti si ista kao pre, kao onog dana kada sam te upoznao."

"Ne, nisam! Odvratno se osećam, ne želim ništa, samo da zaspim i nikada se više ne probudim."

"Šta ti je rekao?", pitao je

"Ništa", odgovorila sam. "To je ono što je najstrašnije."

"Zašto si onda toliko zabrinuta?"

"Zato što ne želim da upropastim ovo. Dođavola, malo je kasno za to."

"Ja ću te zauvek čekati", rekao je. "I neću te osuđivati."

"Ne radi to", upozorila sam ga.

"Znaš da ja mogu da ti zaustavim bol. Mogu da te spasim. Možeš i ti mene. Možemo zajedno da budemo ono što jesmo."

"Čarli."

Uzdahnuo je. "Ne dozvoli mu da te odvede u ludilo."

"On? Jedino ti možeš da me odvedeš u ludilo!"

Osmehnuo se. "Ali, mogu i da ti pokažem raj a i da te upoznam s paklom. Kod mene možeš da biraš. On ti to neće dozvoliti."

"Šta...?" Nisam želela da ga slušam. "Moram da idem", rekla sam. Pogledala sam ga i otišla u sobu.

Čarli

Posle propale žurke vratio sam se u sobu. Još uvek nisam mogao da zaboravim Nejtanov pogled kada nas je video. Želim da zna da je Dajana moja i to niko neće moći da promeni. Zavarava sebe bez razloga, kako može da bude toliko glup? Zar ne vidi da ga ona ne voli?

Seo sam na krevet. Iako ga ne voli, ona je s njim, ne sa mnom. Možda jednom i shvatim zašto sve što dotaknem brzo umre.

Sve shvatim prekasno. Volim je. I želim da bude sa mnom. Ali, šta ako je upropastim ako ostane? Ne želim to da uradim, ali ne mogu to da kontrolišem. Jače je od mene. Neću i nju da povučem sa sobom u pakao.

Zazvonio mi je telefon. Na ekranu je bilo ime moje sestre.

"Čarli?", rekla je.

"Da?"

"Jesi li tu?", pitala je.

"Kao što čuješ. Zašto si budna ovako kasno?"

"Nije mi se spavalo. A šta je s tobom?"

"Sada sam se vratio s jedne propale žurke."

"Zašto propale?", pitala je.

"Video sam Nejtana. Zato je propala."

"A Dajana?", rekla je. "Jesi li video nju?"

"Aha. Nagledao sam je se. Još uvek je s njim. Bar za sada."

"Bar za sada?", ponovila je. "Kako to misliš?"

"Nejtan nas je video kada sam je poljubio. Nije se bunila."

"Čarli, zašto si morao to da radiš? Samo joj praviš probleme."

"Nije prva kojoj ih pravim. Počev od sebe, ja samo to i radim."

"Prestani. Jesi li se čuo s mamom?"

"Ne", frknuo sam. "Je l' bi trebalo?"

"Ne prestaje da brine za tebe. Misli da ćeš opet pobeći."

"Ovog puta neću. Moram da sredim neke stvari ovde. Moram da ga sklonim od nje."

Uzdahnula je. "Ne pravi nikakve gluposti, molim te", onda je dodala kad je čula da sam se nasmejao: "Čarli, nemoj da se smeješ. Znam o čemu pričam."

"Dobro", rekao sam, pomalo oštro.

Ejmi još uvek ne zna razlog Dajanine ljutnje na mene. Nisam znam šta ni kako da joj kažem. Ne znam kako bi reagovala na to. Znam da mi je sestra, ali možda bi me zamrzela. Znam da ja sebe mrzim zbog toga.

"Vidimo se", rekla je. "Idem."

"Važi, ćao."

Isključio sam telefon. Nisam želeo ni sa kim da pričam i nikog da vidim. Baš kao što je Dajana rekla, želeo sam samo da zaspim i nikada se više ne probudim.

-------------------------------

Komentarišite i kliknite VOTE :)

xoxo, Gossip girl