Jedan sivi, hladan stan
Lampa pored kreveta
Koja obasjava slike
Sa davnih putovanja
Jedna pepeljara
Nekoliko pikavaca
I dva stranca
Koji tiho pričaju
Da ne probude sećanja
Kao mala
Tako sam zamišljala kraj
Usne se miču
A pogledi nemi
Ali kofer jedan govori sve
I sat koji pokazuje
Kraj za ljubav
I niko više nije tužan
Svi su samo glasni
I svuda je dim prošlosti
I svuda je strah
Hoće li se završiti
Možda ne preživimo ovog puta
Možda treba da pobegnemo tamo
Kod nekih koji nas vole
Jer jedan je pogled iz onog
Ugla sobe za koji se više
Niko ni ne seća da postoji
Uplašen
Jer jedno je detinjstvo želelo
Da toj ljubavi dođe kraj
Da bi ono moglo
Da pamti neke lepše dane
I da se raduje leptiru
I polasku u školu
I pogledu simpatije
Koja ima isto ime
Kao mala
Tako sam zamišljala ljubav
Ali je sve bilo pogrešno
Tako su rekli odrasli
Rekli su da nije zdravo
Da je zdravo imati
Ovo što imaju oni
A oni su imali
Modrice na telu
Suze u očima
Bol u grudima
Kao mala
Tako nisam zamišljala sreću
Ali nije bilo važno
Jer svi su znali bolje
I dugo su trajali
Ali nisu bili dobro
Samo su želeli da tako deluje
I da svi budemo pod istim krovom
I da ja budem u četiri zida
I da tako zamišljam ljubav
A meni se tek nekad
Otkinula neka misao
I odletela van četiri zida
Pa poželela nešto
Što se ne uklapa
Kao mala
Nisam znala
Da je to jedino i bila ljubav
