Odustala sam, mila
Od snova koje si sanjala
Na onom belom jastuku
Od sećanja
Pustila sam, mila
Da odeš tamo gde te više
Ne čeka moj osmeh niti plač
Samo neka strana lica
Možda uplakana
Mozda ne
Ponela sam, mila
Sa sobom sve tvoje boje
Iz onog kofera šarenila
I otisla se u noć
Da ih gledam
Da ih čuvam
Pogrešila sam, mila
Što te nisam ranije našla
Da slomiš ovo kristalno srce
Koje se na suncu presijava
Kao da još služi nečemu
Pa da ga evo bezbroj i jednu
Noć sastavljam
Bez tebe
Bez nas
Kao da više nije isto
Ono jutro koje se uspinje
Uz izgužvane zavese
Da ti nacrta osmeh
Posle jutarnje kafe
Jutro kao da ne planira
Ni da svane
A i ne mora
Možda se prevari pa te vrati
Možda te zaboli kad vidiš
Da nije ni mene vratilo
