Pristala sam
Zbog jednog osmeha
Na sve one gužve
Tamo kod Slavije rano ujutru
I na sva sudaranja sa ljudima
U popodnevnim satima
Kad se kao mravi razmile
Svi oni osećaji u meni
Da ću te sresti opet tu
Pristala sam
Na svu teskobu i strah
Ako si tu pored mene
I ako se slučajno tvoje rame
Osloni na moje
I kad sunce ispije trotoare
I sneg okiti grane borova
Pristala sam
Na sav haos
U mojoj glavi
U mom srcu
Samo da me još jednom pogledaš
Onim čudnim pogledom
Za koji sam se uvek pitala šta znači
Da li znači isto što i moj pogled
Upućen tebi
Pa otrgnut negde u daljinu
Pristala sam
Na sva opala lišća
Koja se šuškanjem trude da nadjačaju
Buku svih automobila na svetu
I na mirise sivog vazduha
Koji me nekad i zaguši i zabrine
Poput svih ljudi kad nisi tu
Pristala sam
Samo da ti budem blizu
Kad skliznu senke niz asfalte tamo
U ulici gde si mi slučajno dodirnula ruku
Pristala sam
Na naše nejasne korake
Obične reči
I na one teške
Iako me povrede
Iako me zaleče
Pristala sam da ostanem
I da slušam ovaj sivi grad
Tu na tvom ramenu
