Umorna sam
Od pisanja pesama
Tebi koja ni ne znaš moje ime
Moje su misli klonule
Poput starog olupanog broda
Kome je želja samo
Da spusti sidro i više ne plovi
Ruke su mi teške
Poput olova
Pa ne zameri mila
Što te više ne mogu moliti
Da ostaneš sa mnom još minut
Moje su usne opijene
A moje reči ne stanuju ovde
Već su se odavno odselile
Kod onih kojima nikad nisu značile
Ili se bar još prave da jesu
Zato me ne traži ako ne umeš
Da sama pobediš moju ljutnju
Prema celom ovom ludom svetu
Da sama budeš heroj
Jer ja više nisam
I da voliš
I da ne odustaješ
Jer sam ja mila
Večeras odustala
