Dodir hladniji od leda

22

-" recicu ti odmah to, a ti onda vidi je li dobro ili lose"

Izdahnem dok me ona skoncentrisano gleda.

-"Ja i Roman smo zajedno"

Brzo izgovorim, kad cujem jedno

-"sta!"

Koje privuce paznju svih ljudi u kaficu.

-"Elena!"

-" ja i Roman smo zajedno"

Rekla sam opet samo malo sporije

-"Elena, to he trebalo da bude faza. Mislim tvoja faza, kako si sa njim?"

Sokirano je brbljala dok se ja sad vec promeskoljim po malo posramljeno.

-" Ti i Roman Garcia"

Opet je ponovila.

-"vec nedelju dana"

-"ubice te otac, i njega ce Simon ubiti"

-"Hanaa"

Rekla sam zajedljivo, nakon cega se na neki nacin uozbilju

-" dobro, Roman izgleda kao avion. Ali kako ces sa njim? On je izgradjen covek, zna sta oce..."

-" Znam da mozemo, vjerujem u to da mi mozemo samo... Plasim se"

-"Normalno je da se plasis... Ali  neces nista postici ako izbjegavas da se vidjas sa njim"

Rekla je i pogledala me u oci.

-" izbjegavas li?"

Klimnula sam glavom.

-"Elena ne moze  nije on vise momak da ima tonu troljenja"

-" znam, nisam htela da idem sa njim kod njega, nisam ga zvala kod sebe. Ne mozemo mnogo ni da izlazimo..."

-"Ta vezc mora biti tajna, sto vise to bolje."

Izdahnem vazduh iz pluca.

-"Znam, plasim se da mu ne  dosadim. Zelim ga i vise nego sto treba, ali se plasim da budem sa njim negde gde nema ljudi. Sta ako mu se ne dopadnem na taj nacin i on ode..."

-"Svijestan je u sta se upustio  kad ste ovo zapoceli mnogo bolje nego  ti. Nije mali da mu se ne dopadas poprilicno mnogo ne bi isao u ovaj rizik. Znas nije da nije za osudu sve to. Posebno jer on Simona mnogo cijeni."

-"Mislis?"

-"znam, Elena opsuti se. Ako se zavrsi bar nek se zavrsi sa lijepim desavanjima. Nemoj da strahujes i da ga guras od sebe sa mrvicama paznje"

-"rekao je da mu treba vise vremena pored mene od ovoga sto imamo sada"

-"pozovi ga da spremi klopu kod sebe"

-"ne mogu nemam tu slobodu sa njim"

Rekla sam posramljeno

-"nemas jer nisi probala biti slobodna. Zvao te kod sebe, reci da zelis da dodjes i ne igraj se djeteta jer on nije popot nasih dosadasnjih"

Izdahnem te uzmem telefon

-"glupo je"

-"Nije, pitaj ga sta radi i je li raspolozen da jedete kod kuce... ajde!"

Zazvonilo je dva puta, nakon cega ocekijem njegov strog glas kojim se inace javlja

-" moja devojka je zavrisla sa obavezama u gradu?"

Nasmije me ovo isti tren, a on brzo doda

-"hoces da dodjem po tebe?"

-" Ne nisam jos zavrsila, zovem te drugim povodom"

-"slusam ljepotice"

Cujem da zaklapa lap top ako me usi ne varaju

-"Jesi li za veceru kod kuce veceras u 7?"

-" Naravno, sta zelis da spremim?"

-"Iznenadi me"

Gde je strog odsecan glas, ovo je prvi put da pricamo preko telefona od kad smo zajedno i zamisljala sam mnogo neprijatnije ovaj razgovor.

-"Hocu, kad i gde da dodjem po tebe?"

-"uzecu taksi do tebe"

Hana me gurne i odmahne glavom, a i on izgleda uradi istio.

-" Javi mi gde i kad da dodjem."

-" Bicu kod kuce u 7"

-"Uredu ljepotice"

Kada prekinem ona me lupi po ruci

-"pusti ga da se trudi Elena, trudi se i ti ali pusti i njega da dodje po tebe kad to zeli. "

-" glupo mi da ide na drugi kraj grada"

-"ne lupaj"