Dodir hladniji od leda

41

*3 mjeseca kasnije*
《Romanova perspektiva》

Prvih par nedelja bilo je lako proci, oduzimao sam Ameliji sve sto ima. Nesto na pravni nesto na neljudski nacin ali oduzeo sam joj firmu, ostavio u u bankrotu i sladio se svakim trenom dok sam to radio. Pomagalo mi je da ne mislim na Elenu, da suzbijem sve lose sto imam tokom dana dok se igram igrica za odrasle ljude u svijetu biznisa.

Kada dam zavrsio sam njom otisao sam u spaniju, kupio sam kucu blizu sestre i provodio dane sa njom no sav trud da se ne sjecam Elene  za dobro nas dvoje je propao jer nocu me stizalo sve od cega sam bjezao danju. Poceo sam opet raditi i tako po cijeli dan resavao sam poslove u Azerbejdzanu i izbjegavao bilo sta da znam sto se Pariza tice.

-" Brate... brines me"

Cujem Hajdi iza mene koja ulazi misleci da spavam.

-"Pogledaj se, smrsao si,  pustio bratu izgledas kao prosjak neki"

-"sta treba Hajd"

Jedva da sam podigao glavu.

-"Raspadas se, tisina te ubija. Ostavio si ljubav svog zivota kilometrima daleko da bi ovde zatvoren u jednoj prostoriji provodio dane. Teretana? Uravnotezena ishrana? Sve ono sto si me ucio gde je nestalo?"

-"Nisam rasolozen za to"

-" Emanuel mi je velika briga Romane, ima grceve, ne spavam danima... Zasto mi ne olaksas da ne moram brinuti za tebe. Da nemas novca ja bih shvatila, ali ovako imas milione i ti sjedis ovde!"

-" to sto imam milione, ne znaci da sam srecan"

-" Ucini sebe srecnim, idi kupi pjenu, brijac, neko odijelo i kartu za Pariz"

-"tamo vise nemam sta da trazim"

-"Romane volis je, jebes godine, jebes sve. Ako te voli ucinice da te i njen otac prihvati vremenom. Ovo nije rjesenje"

-"Hajdi molim te..."

-" brate, ne spavas i izgledas kao zombi"

Ne, rijetko se desi da je ne sanjam... a ne mogu je sanjati jer u svakom  snu  ona nestane i onda nemam volju da opet dozivljavam isto.

-" ne bi ni jeo da ti ne donesem i ne tjeram kao dijete. Volim te ali  ne mogu vise ovo da trpim. Shvatas, uplati sebi teretanu i dovedi se u red jer u tom stanju ces je zaista izgubiti i izgledati pored nje kao deda"

-"ja za nju jesam deda"

-"u godinama, ali pre si izgledao kao moma, a sada stvarno jesi kao neki djed"

-" Molim te pusti me"

Spustila je hranu na sto i izasla  dok se ja ustanem i izadjem do hodnika gde se pogledam u ogledalo.  Ubijalo me sto sebe vidim ovakvog ali od kad je nema, nemam volju da zivim ni da se trudim.

Svaki dan mi je isti i mislim da je Hajdi imala pravo, moram se dozvati bar malo ovim tempom necu stici nigde osim da sebi oduzmem zivot i ostarim dodatno.

(***)

Nakon sto se obrijem, okupam i provjetrim prostorije u kuci shvatim da ovo ne lici na mene. Da odustanem od zivota radi jedne zene, volim je, voljecu je ali moram se trgnuti iz ovog haosa u kojem sam i da jednostavno pokusam zivjeti opet.

Popravicu se i idem u Azarbejdzan da opet budem ja, ja...