Dodir hladniji od leda

23

Njegovo drzanje moje ruke tokom voznje je mozda i najsladja stvar na svijeti koju sam do sada dozivjela. Volim sto na semsforima uvijek ocarano gleda u mene i ljubi moju ruku. Prvi put saznajem gde zivi, velika kuca na samo kraju ulice, preveliko dvoriste, dvospratnica  i naravno svaki detalj uredjen sa cvijecem i malim borovima.Kuca spolja je nista nasprem svega sto me doceka kada udjem.

Bijeli zivovi isarani  nekom srebrnom bojom u vidu  sitnih linija u hodniku, potom slicno i sa 2 glavna zida u dvenom boravku koji je sankom odvojen od trpezarije dok je kuhinja u jednoj prostoriji koju bas najbolje ne vidim. Ogroman prostor je  ne skroz popunjen ali jasno je da je opremljeno sa stilom. 

-" Nadam se da si gladna jer sam spremio sve i svasta"

Krenula sam za njim, te kad se priblizim sanku shvatim da je sto prepun hrane. Sve sto volim i sto je cuo da volim tokom narucivanja u restoranu.

-"sam si spremio?"

-" da"

-"ko bi rekao da znas da kuvas"

Ni sad ne prepusti nista slucaju te mi odmakne i opet  primakne stolicu kada se smjestim.

-" Ne volim toliko da kuvam ali znam dosta... Nadam se da ces uskoro i ti po nekad preuzeti jer mi je Simon rekao kroz pricu da bolje kuvas od njega"

Nasmije je to sto bi me pustio da kuvam u njegovom domu.

-"Zivis sam?"

-" Nadam se ne zadugo..."

Pogledao je u mene trazeci neki odgovor od mene.

-"  Djelovao si mi kao da imas 10 kucnih pomocnica"

-"Imam jednu. Ne provodim mnogo vremena u kuci. Voleo bih da to promjenim uskoro"

Opet me pecka, da li mi se samo cini ili... video je da se malo promeskoljim pa promjeni temu

-" Najbolje su ispale tortilje, probaj"

Bacila sam se na hranu, iskreno od treme nisam nista jela i pregladna sam. Mislim d ai on vidi to, mislim da vidi i da imam tremu i da ovo nije moje standardno ponasanje dok je on skroz opusten.

-"Elena..."

-"mmm"

Podignem pogled ka njemu koji se blago osmijehne.

-" Zasto si snuzdena?"

-"sta?"

-"poznajem te vrckava devojko, cega se plasis"

-"ne plasim se"

Rekla sam brzo na sta se u trenu nadjem privucena pored njega dok fe blago povlaci  u svoj zagrljaj.

-"Plasis se nas?"

-"Plasim se svega sto sledi, ali strah je nista nasprem zelje da budem sa tobom. Nisam nikada za tajne veze, ali nasa mora biti dok ne nadjemo put"

Poljubio je me u tjeme..

-" Ne brinem se za svoju osudu, mene nece pogoditi sta god rekli, ali tvoja buducnost ako se ne vidis pored mene  mi je vazna koliko i tvoja sreca... Pogodice te price  i ne zelim to da ti priredim."

Uvukla sam svoju ruku u njegovu i isprepletala nase prste.

-" Vjerujem u nas"

Rekla sam jednostavno, a istina je da se plasim tek sad kad smo zajedno. Mozda mu dosadim, mozda nisam dovoljna za njega, mozda jednostavno samo  vidi da to nije to... dok ja nas vidim zauvijek.

-" Da li zelis da ti pokazem ostatak kuce?"

Blago se osmijehnuo

-" da"

Nakon sto obidjem  blistavo bijelu kuhinju i   veliko prostrano kupatilo. Krenuli smo velikim stepenicama. Imao je 3 sobe koje  su bile bez namjestaja, i 2 prelepo uredjene i jos 2 kupatila. Jedan u glavnoj sobi koja po mirisu odaje da je njegova, a jedan u hodniku.

-" Sobe nijesam uredjivao, prepusticu tebi da sredis sobu za svoje stvari kad se  uselis"

Prijalo je, iako sam precutala... prija zaista mozda jer nas vidi zajedno  i vjeruje u nasu buducnost.

-"  Nadam se da ti se dopada"

-"Da, prelijepo je"

-" mjenjaces sta ti se ne dopada?"

Sada je bilo postavljeno pitanje  propratno pogledom koji mi uputi

-" Mislim da je sve savrseno ovde tako da ne treba nista da se mjenja osim jedna soba..."

Znacajno me pogleda...

-" Trebace mi veliki ormari za puno mojih stvari"