Koliko dugo nisam pisala, o ljubavi, priljateljstvu, bolu. Koliko dugo nisam pisala bar o onome što vidim na prozoru automobila. Ili o broju telefona koji nikada neću okrenuti. Rečenici koju svaki dan zaboravljam.
Ili parfemu čijeg se mirisa ne sećam.
Kako dugo nisam pisala.. O zaljubljenim ljudima koji prodju pored mene u parku.
Ili o svemu što zameram svojoj majici.
Nisam pisala ni o sebi, svom imenu, prezimenu i mestu rodjenja. O željama, makar bile rodjendanske čestitke ili srdačni pozdravi.
O tome kako imam utisak da sam se izgubila, a mrvice na mom putu za nazad su pojeli vrapci.
Ili o tome kako mi deluje kao da mi je svaki put poslednji kad te ljubim i kako te sigurno gubim kao trepavice, što bi rekli, svuda i neprimetno.
Možda čak i o tome kako sam zaboravila da nadjem reči, pa zato ne pišem. Ili su one odlučile da zaborave mene, kao i ti.
Pa bolje onda i da ne pišem, kad mi sve deluje.. Kao da nemam o čemu.
