Колико сам само путовао, од срца до срца. Од града до града. Али где год сам био није било довољно. Јер сам прелазио километре а тебе ни на једном нисам пронашао. Ни на станицама, ни у возовима. Ни на прузи ни на поред пута. Ишчезла си и већ дуго те нема. Некад се питам да ли те је у опште било. Тражио сам те и по кући а и по прашњавим полицама, испод твојих омињених књига. Некад те једино сретнем кад се погледам у огледало,па се уверим још си жива. Али ко зна где си остала, и тако изгубљена, као да не желиш да се вратиш кући.
