Anđeo slomljenih krila

Poglavlje 14

Uopste ne znam kako cu joj odoleti ako dodje da radi za mene, i da li cu uspeti da prikrijem sve stvari od nje, ona ne sme saznati nista sto ce je zaboleti. Ne smem da je povredim nakon sto sam je tako dugo cekao, trazio. Ucinicu sve da ona bude srecna, stavicu joj ceo svet na dlanu, ali polako, korak po korak. Prvo mi mora verovati, a zatim sve ostalo, ne sme me se bojati, necu opet naciniti istu gresku, nateracu mog palog Andjela da veruje, voli i prasta, da oseca i bude hrabra.

Gledao sam je, drzao za ruku, moja majka je bila zbunjena. Pokusala je nesto da kaze ali sam je presekao pogledom, ucutala je.

-Lorena, idi spremi se, polazimo!

-Ali ja...

-Zar nisi htela da radis za mene, hajde spremi se, tvoje radno vreme pocinje od veceras.

Koji bahati gad, pomislila sam u sebi.

-Spremna sam, idemo.

-Otisli smo do auta, otvorio mi je vrata i sela sam.

Dzaba je dzentlamen kad je bahat.

Vozili smo se u tisini do njegovog stana u centru grada, usli smo u prizemlje, vratar ga je veselo docekao, usli smo u lift, ukucao je sifru i posli smo. Kada su se vrata lifta otvorila mislila sam da sam u raju, stan je bio ogroman, na zidovima u hodniku su bile savrsene slike i puno cveca. Usli smo u ogromnu dnevnu sobu, pocela sam da se osvrcem kao u cudu, sve je bilo savrseno i skupoceno, jedna strana je bila od stakla sa pogledom na ceo grad, zastao mi je dah, sve je bilo lepo uredjeno u bez i crnim nijansama. Ne moguce, ja necu moci sama da odrzavam ovoliki stan. Progovorio je, smrzla sam se, njegove usne su dodirivale moju usnu skoljku.

-Malena, rekao bih da si odusevljena stanom.

-Da, stan je prelep, volela bih da znam koja su moja zaduzenja?

-Tvoja zaduzenja?

Prosao je rukom lagano po mojoj kosi i oslobodio mi vrat, dodirivao me je legana i saputao mi na uho. Moja su se cula napela od iscekivanja, bila sam tako zeljna njegovih dodira, izgubljena u pozudi.

-Biraj zaduzenja Andjele. Ili bi radije volela da se o njima dogovorimo u mojoj spavacoj sobi, dok lezis gola na mom krevetu, tako napaljena i zeljna mojih dodira.

Trebala mi je sekunda da registrujem njegove reci da se okrenem i snazno mu udarim samar.

-Koji ste Vi bahati gad, mislite da mozete da imate svaku koju pozelite, ali Vam jedno obecavam, mene nikada necete dobiti.

Bio je besan i isfrustriran, krenula sam da napustim taj stan, ali sam kasno shvatila da ne znam sifru i da odatle ne mogu izaci, pocela sam snazno da udaram u vrata, moje nocne more su se vratile, moj strah, pocela sam da se gusim i da vristim, od straha, u glavi su mi se redjale nocne more jedna za drugom, batine, muskarci, prazna soba, silovanje, mucenje, glasno sam vristala i jecala. U trenutku sam osetila kako me stezu snazne ruke i podizu me sa poda, kako me nezno tese i umiruju...