Anđeo slomljenih krila

Poglavlje 26

Delovalo mi je sve kao san, Sergej me voli, stalo mu je do mene, prebacio je stvari u njegovu sobu, nasu sobu, ponasa se prema meni kao da se godinama poznajemo, svakog trenutka mi pokazuje svoja osecanja. Spremam se, strahujem od susreta sa njegovim roditeljima, nakon svega sto znaju, nisam sigurna da ce me voleti, nisam njihov nivo. Tusiram se, oblacim haljinu boje visnje sa zlatnim rajfeslusem na ledjima, pripijenu uz telo, do iznad kolena, gornji deo je otvoren samo malo, dovoljno da istakne vrat, bez rukava, obuvam crne salonke i uzimam crni sako. Kosu svezujem u pundju, stavljam malo senke, maskare i karmin boje kao i haljina, stavljam crne nausnice i narukvicu i spremna sam. Izgledam tako drugacije u ogledalu. Sergej me ceka u dnevnoj sobi, na sebi ima crne pantalone i sako, ispod plavu kosulju koja mu jos vise istice oci. Deluje tako mocno, samouvereno, zgodan je, markantan, i samo moj, to je najvaznije. Spustamo se liftom, ispred nas ceka limuzina. Sergej mi ostvara vrata i ulazim unutra, on ulazi sa druge strane. -Prelepo izgledas malena. -Nije li preterano? -Ne mila, prelepa si i tako privlacna. -Hvala. Nasmesila sam se. Staklo ispred nas je bilo zatvoreno tako da nisam mogla videti vozaca. Vozili smo se u tisini, stavio je ruku na moju butinu i prolazio lagano prstima po njoj, uzbudio me je, trnci su mi prolazili telom, napaljena sam i zeljna njegovih dodira. U meni pali vatru, strast, zudnju, zelim ga, previse. Oblizala sam usnice i udahnula duboko, gleda me i smesi se, ruku povlaci navise do mog svilenog vesa. Znam da to radi namerno i da igra igru dok me gleda onako pozudno, pun strasti. Pridruzila sam mu se u i igri, nasmesila se nezno i spustila ruku na njegove prepone i dodirnula njegov ud, napaljen je, pocela sam da ga mazim ispod pantalona, a on mi je uzvratio usiljenim osmehom. Zatvorio je oci i uzdahnuo. -Oh, sta da radim sa tobom malena? -Uzivaj u igri koju si sam zapoceo. Mazila sam ga nezno, a zatim malo jace, uzvratio mi je, pomerio je moje gacice u stranu i dodirivao me prstima, zna gde da me dodirne. -Zelim te, prodahtala sam, previse te zelim. Ulazi u mene sa dva prsta, unutra, van, izludjuje me, sve vise stiscem njegov ud, dovodi me do ekstaze, svrsavam, dahcem, gleda me, oci su mu tamne od pozude, uziva u ovome isto kao i ja. Podigla sam haljinu navise i popela se na njega. -Zelim te, zelim da ti uzvratim. -Ne ovde malena, kada vodim ljubav sa tobom zelim da to bude u krevetu, celu noc, i da te izludim. Ne ovde i ne sad. -Dopusti mi makar da ti uzvratim uslugu, zelim da i ti svrsis. -Ne malena. Tvoj uzitak je i moj uzitak. Ljubi me nezno i vraca na sediste. Pomaze mi da namestim haljinu i smesi mi se. Tako zelim da me opet dodiruje, da miluje moju kozu, da se izgubim u njegovom dodiru, u njemu. Vozimo se u tisini, gledamo se i smesimo jedno drugom. U njegovim ocima vidim zelju, ali i tracak radosti, srecan je zato sto se ja lepo osecam, ali i brine zato sto ja brinem, hteo je da me opusti i to mu je uspelo. -Plasim se ljubavi. Tiho sam progovorila. -Ne brini malena, sve ce proci super. Necu dozvoliti da te neko povredi ili kaze nesto lose. Uz tebe sam. Izludjuje me da te ovako gledam, tako me palis, zelim te, ali ti ne zasluzujes da te uzmem ovde, zasluzujes da to bude u krevetu, da te obozavam celu noc i priustim ti sve moguce uzitke i dovedem te do ekstaze. To sto mi je rekao me pogodilo, poljubila sam ga jako. -Hvala ti ljubavi, hvala sto mi tako mnogo pruzas, sto me cenis, postujes i volis. Nasmesio mi se. Gledam se u ogledalu i malo ulepsavam, blizu smo kuce. Steze mi ruku u znak ohrabrenja. Volim ga svim srcem i dusom i telom. Ne znam kako sam mogla da zivim bez njega do sada.