Anđeo slomljenih krila

Poglavlje 71

  -Spavalice, kasnis na dorucak.Ljubio me je nezno u obraz i razbudjivao.-Uspavala sam se? Zasto me nisi probudio?-Nisam imao srca, tako si slatko spavala.-Ides danas na posao?-Da malena, da zavrsim neke obaveze, a onda mozemo od sutra da otputujemo.-Ja bih danas u soping, na kontrolu i jos neke obaveze da zavrsim. Ko ce da me odveze?-Pa Stefan, on ti je vozac jos kad te je vozio kod tvojih.-Vazi. Da li si se cuo sa inspektorima?-Jesam.-Sta kazu?-Za sada ne postoje dokazi da ga uhapse.-Valjda ce naci neki dokaz? Koji inspektor ovde vodi istragu?-Inspektor Markovic.-Ok. Idem da se spremim. Doruckovacu napolju.-Vazi malena. Idem ja sad.Poljubio me i otisao.Spremila sam se, Stefan me je odvezao do trznog centra, setao sa mnom, pokusavala sam da caskam sa njim, jer nisam zelela da bude tu samo kao obezbedjenje, vec i kao neko sa kim mogu opusteno da razgovaram.-Hajde da popijemo toplu cokoladu u ovom kafeu i doruckujemo?-U redu gospodjo.-Lorena, ne persiraj mi.-U redu.  

-Naruci nam ti, idem da se osvezim.

-U redu.

Usla sam u toalet, umila se i oprala ruke, kada sam podigla glavu poznati lik je stajao iza mene, vec sam ga ranije videla, znala sam ko je on.

-Obezbedjenje ti nije bas sigurno!

-Sta radis ovde? Sta hoces? Ako pridjes vristacu!

-Smiri se, da sam hteo da te povredim vec bih to uradio, dosao sam da ti pomognem.

-Ne verujem ti!

-Ja sam ti poslao poruku Lorena. Znam da me se plasis, imas pravo, to sto sam ti uradio je uzasno, ali tako sam te spasio, a i sada zelim to isto.

-Zasto bas mene od mnogih drugih?

-Imam svoje razloge, samo mi veruj.

-Mozda sam luda, ali verujem ti.

-Slusaj, petak, 27 septembar u 23h, staro groblje, ulaz u grad, oruzje, Roberto to ne propusta, ako ga tada ne uhvate, ne verujem da ce biti druge prilike.

-A ti?

-Ne brini za mene, ja znam da se cuvam.

-Zasto mi pomazes?

-Shvatices jednom.

-Cuvajte se, Roberto je opasan, osvetice se po svaku cenu, njega ne zanima Sergej, on zeli tebe Lorena!

Okrenuo se i otisao.

Stajala sam i gledala za njim. U tom trenutku sam znala sta da uradim, ali Sergej to nije smeo da sazna.

Izasla sam iz toaleta i sela za sto.

-Sve je u redu?

-Da, malo mi se vrti u glavi, hajde da doruckujemo. A onda idemo na kontrolu?

-U redu gospodjice Lorena.

Kada sam zavrsila kontrolu svratila sam do Sergeja da ga pozdravim i kazem mu da je sve u redu, a onda sam se vratila u stan. Iskoristila sam to sto Sergeja nema i pozvala inspektora Markovica, javio se posle drugog zvona.

-Inspektor Markovic, izvolite?

-Inspektore, Lorena ovde, Sergejeva verenica, moramo da se vidimo negde, ovo je veoma vazno. Dodjite u kafe Ana za sat vremena.

-U redu gospodjice. Vidimo se tamo.

Moralo je da sve izgleda normalno. Stavila sam naocare i sesir, izasla iz stana i pozvala taksi, bila je uzasna guzva. Na salveti sam napisala poruku. ,,27.09, 23h, staro groblje, ulaz u grad. Oruzje je spremno.''

Stigla sam u lokal, inspektor je vec bio tamo, za sankom. Okrenula sam se da proverim da me neko ne prati i sela.

Narucila sam kafu, stavila sam salvetu pored tacne, ispila sam pola kafe, platila racun i izasla. Salveta je ostala na stolu, sigurna sam da je stigla do cilja.

Vratila sam se u stan, sada je bilo potrebno strpljenje. Morala sam da kazem Sergeju, obecali smo da izmedju nas nece biti tajni, poludece od besa, ali istrpecu.

Ovi dani su bili uzasni, iscrpljena sam i nervozna, beba je osecala to i bunila se u stomaku.

Treba sto pre da se smirim, bice bolje da oboje znamo sve, lakse je bez tereta tajni, a i mozemo o svemu da razgovaramo, da nadjemo resenje.

Ubijala me je neizvesnost pa sam resila da zauzmem ruke i misli i spremim veceru i cokoladnu tortu.

Uzivam u spremanju hrane, ali u poslednje vreme nisam bas mogla da spremam, a i to skoro uvek radi domacica.

Zato sam otisla do marketa, kupila namirnice i pocela da pripremam ukusnu veceru. Sve je bilo lakse uz pesmu, opustila sam se i vise nisam razmisljala na danasnji naporni dan i toliko problema koji nas cekaju.