Tajna Crne Slavije

prolog (1. deo)

autor pov

Kao i svaka tinejdžerka, volela je da se zabavlja i uživa u periodu koji odrasli zovu "najbolje godine". Bila bi druželjubiva i zanimljiva u pokušaju da nađe što više prijatelja što joj je, očigledno, pošlo za rukom. Volela je da izlazi napolje u kasne sate, zabavlja se sa društvom (a kad tad i sa strancima), pije, i sve što današnje generacije vole da rade u slobodno vreme. Međutim, moralo je i tome doći kraj.

" Choi Lia! Ne može više ovako! Dosta si ludovala i pravila gluposti, ocene su ti skroz popustile!
Moraš da se uozbiljiš ako misliš da postaneš neko i nesto! " - vikala bi njena mama, očigledno nezadovoljna ponašanjem njene ćerke jedinice, Lie.

Nećemo se lagati, Lia nije marila za školu i ocene. Pre nije bilo tako, ali godine i pubertet uskaču pa se to sada naravno menja. Utiacaj društva bi se takođe mogao okriviti, jer kako se kaže, "S kim si, takav si." No koliko god njoj majka zabranila da izlazi, da bude napolju posle 21h, ona nije marila. Naprotiv, kao svojoj majci u inat, upropastila je svoje ponašanje i ocene još više. Čak je i njeno društvo primetilo da nešto sa njom nije u redu, ali ko joj je mogao stati na put i reći da preteruje?

" Šta vam je brate, to je samo obična žurka! Pa šta ako se nalazi u nekoj jebenoj šumi? Kao da pola vas ne prolazi pored iste te svakoga dana do škole! " - raspravljala se ona jednog popodneva sa svojim društvom.

Naime, debatovali su da li ići na neku lokalnu žurku koja se nalazila generalno nedaleko. Međutim, problem je bio taj što je to "nedaleko" bilo u famoznoj šumi Crna Slavija, iliti ukratko Slavija. U nju su obično zalazili samo narkomani i ko zna kakvi manijaci, jer niko normalan se ne bi usudio tamo ući bez nekog validnog razloga. Bila je sablasna, ogromna, puna svakojakih zverki sa kojima ne biste želeli da se susretnete, a i povrh svega, svakakve legende su kružile o njoj. Neke su glasile kako je ta šuma ukleta i kako u njoj žive svakakvi duhovi i takve gluposti koje ubijaju ljude. Ne baš poverljivo, zar ne?

Verovatno bi ta šuma bila više posećenija da se u njoj zaista nije desilo ubistvo. Jedne hladne noći 1997. je lokalni čuvar pronašao telo jedne devojke duboko u Slaviji koje je bilo pronađeno u vrlo stravičnom stanju. Jadnoj devojci su oba rebra bila polomljena, noge izokrenute naglavačke, vrat polomljen, a samo telo izbodeno, procenjuje se, najmanje 30 puta. Policija je taj slučaj zatvorila veoma brzo, vadeći se na to kako ju je verovatno neki vuk ili nešto slično dohvatilo, međutim, kada se posle toga pojavilo još 9 tela, ista šuma, sličan uzrast i sličan način ubijanja, zaključeno je da ovo nije mogla biti slučajnost, te je slučaj ostao otvoren i nerešen, i nosio je naziv "Slavska ubistva". Prošlo je 25 godina od zadnjeg ubistva, ali meštani i dalje strepe od šume Crne Slavije, i onog ko je možda i dalje tamo, Slavskog ubicu.

" Dobro smaračice, ići ćemo. Ali ako budem umrla zbog tebe, progoniću te na onom drugom svetu. " - izustila šaljivo je njena dobra drugarica  Sumin. I tako je dogovor pao.

Međutim, to joj se sve obilo o glavu.

Žurka je već uveliko bila u toku. Zanela se, popila je malo više. Osetila je jaku mučninu, i pošto je kupatilo već bilo zauzeto, morala je da improvizuje, pa se odlučila da izađe iza kuće i tamo ostane sve dok joj ne bude lakše. Pred očima joj se strašno vrtelo, jedva je našla vrata koja su vodila iza kuće. Borila se sa svojim nogama pokušavajući da ostane na njima, ali nije joj baš uspevalo, pa se zato dogegala do zida kuće i naslonila glavom na isti. Stajući tako i pokušavajući da se pribere, nije ni primetila da joj neko dolazi sa leđa. Ubrzo, taj neko ju je na njeno iznenađenje ščepao za glavu i naglo je povukao unazad, a pre nego što je ona stigla da odreaguje vriskom, osetila je neku maramu prislonjenu na njene usne. Šokirana, uplašena i pijana, počela je da mlatara rukama i nogama u pokušaju da se oslobodi, da se dere čak iako je niko nije čuo zbog glasne muzike unutra i marame koja je bila na njenim ustima čvrsto pritisnuta. Taj neko ju je zatim brzo i spretno počeo povlačiti nazad ka šumi, dok se njeno telo zamaralo te na kraju odustalo, a oči sklopile. Nedugo zatim, Lia i nepoznata osoba su se izgubili u mraku šume, a njeni prijatelji koji su mrtvi pijani plesali, nisu ni primetili da je nema. Niko nije primetio sve do sutradašnjeg jutra. Možete zamisliti šok jedne majke koja zatiče praznu sobu svoje problematične i buntovne ćerke, te njene polu-trezne prijatelje koji pokušavaju da sete šta se sinoć desilo, ali džabe, nije išlo.

" Znate gospođo, siguran sam da nema potrebe za brigom. Sigurno je otišla kod neke svoje drugarice ili nešto. Možda ima nekog dečka? " - predložio je jedan Lin drug koji ni sam nije bio siguran u to što priča. Svi su se plašili za ono najgore, ali se niko nije usudio da uopšte pomene tu mogućnost.

Ali, gospođa Choi je svejedno nazvala policiju. Policija se odmah bacila u ispitivanje slučaja, počevši od kuće u kojoj je bila održana žurka. U principu, ništa korisno nisu saznali sem toga da je domaćin žurke bio diler i da su se te noći izvršile još mnoge ilegalne radnje koje nisu imale veze sa Liinim nestankom jer se i ono malo dokaza što su imali nije poklapalo sa njenom pričom i nekim jasnim činjenicama. Policija je pokrenula slučaj i počela sa ispitivanjem njenih prijatelja, majke i svakog za koga bi se ispostavilo da možda zna nešto.

" Da li je Lia bila u lošim odnosima sa nekim? ",
" Da li bi joj neko tako naudio? ", "Da li mislite da se ponašala čudno u poslednje vreme? " - i takva pitanja bi bila postavljena.

E sad, šta da se kaže? Bila je dobra sa većinom, možda par osoba iz škole nije gotivila, ali ne toliko da se desi nesto poput "kidnapovanja". Bila je čudna u poslednje vreme, da, ali za takvo ponašanje su okrivili pubertet i pokvaren odnos sa njenom, sada vec neutešnom majkom. Nakon dva dana, već je celo naselje i cela škola je znala za ovo. Kružile su svakakve glasine, neke su bile kako se Slavski ubica posle više od 20 godina vratio, neki koji nisu voleli Liu su širili kako je to uradila samo zbog pažnje, ali slučaj je ostao nerešen. Prošlo je mesec dana od njenog nestanka, ali ništa. Dosta njih je čak i zaboravilo na jadnu Liu, međutim nisu zaboravili da strepe od onoga što joj se desilo.

Ljudi su strahovali za svoju decu, jer ipak, otmica se desila u tom naselju. Bojali su se da se tako nešto može ponoviti. Stoga, većini dece je zabranjeno da ostaju napolju posle 22h. Policija se trudila da reši slučaj i nađe krivca kako bi smirili narod i pronašli Liu, ali nije im išlo. Ipak, ne mogu svi biti spašeni.

— Zdravo svima! Pa, evo mene opet. Za one koji ne znaju, ja sam autor priče "Pakt sa đavolom" koja je bila pisana i nezavršena priča pre ove na ovom istom profilu, i kao što sam obećala, vratila sam se sa nečim novim! Nadam se da će se vama, a i meni, ova priča više svideti nego PSĐ, i da ću je napokon završiti. Za sve one koji su čekali, hvala vam!

- L