Tajna Crne Slavije

9. deo

jeon jungkook pov

" 'Ajmo ljudi, može malo mesta da se prođe?! " - vikao sam na grupicu likova koji su bili mlađi od mene možda dve godine, a zatim nastavio da se guram kroz masu ljudi kojima, doduše, nisam podvikao da se pomere zato što su ovde sve neki ulični borci, narkomani, bokseri ili oni četvrti koji bi me svejedno polomili. Pa, dragi moji, dobrodošli u bokserski klub mog prestižnog oca u kojem će se vrlo uskoro održati jedan izuzetno važan meč za sve nas.

U principu, ovo je prijateljski meč protiv jednog rivalskog kluba koji se takmiči sa nama u svim kategorijama već 20 godina koliko već postoji. Broj medalja, broj boksera, kvalitet samih boraca, i naravno, beskrajno rivalstvo moga oca i vlasnika drugog kluba, Jang Jaemina. Pred kamerama se sve prave fini i prijateljski, ali jednom kada stupe u ring, to postaje borba za život, a ne boks. No kako bilo, ovo je vrlo važan meč ne zbog nagrade koje neće ni biti, već zbog samog ugleda kluba prvenstveno, a i mog oca takođe. Doduše, nećemo u ring ići ni ja ni ćale, već Chan.

Zašto baš on pored svih drugih mnogobrojnih dobrih boksera ovde? Zato što je on najbolji. Neću slagati, pre mi je užasno smetalo što ga je moj matori toliko favorizovao i nabijao mi na nos koliko je bolji od mene, ali prešao sam preko toga. Jednostavno sam i vremenom izgubio interes za boksom kao sport, ali treniram ga i dalje zato što se ne bih usudio da kažem ćaletu da želim da odustanem, a i čisto radi forme i da bih ostao zgodan.

Uglavnom, napokon sam ušao unutra, gde je masa bila još gora. Sedišta su bila krcata, dosta ljudi je stajalo, i sve su bili muškarci koji su jedva čekali da meč počne. Pa, skoro svi. U moru džinovskih ljudi, na klupici najbližoj ringu je sedela sitna plava devojka koju sam tražio pogledom čim sam ušao. Toliko je bola oči svojom pojavom da čovek jednostavno ne može da je ne primeti, pogotovo kad je takav kontrast ovom mestu i atmosferi.

" Miyeon! " - dozvao sam je, a ona me je u onoj buci nekako čula, te se osmehnula i pokazala mi da priđem. Seo sam odmah pored nje iako je ta cela klupica bila prazna jer je bila namenjena samo za bliske osobe takmičaru, i da se razumemo, to sam uradio samo zato što me je Chan zamolio da je ne ispuštam iz vida dok je ovde. Razumem i zašto. Sigurno nije lagodno biti jedino žensko među tolikim muškarcima, a on kao njen dečko se zabrinuo sa punim pravom.

" Jungkook... kakav je taj lik s kojim se Chan sparinguje? " - upitala me je ona nesigurno i pomalo zabrinuto. Nisam znao puno o njemu; samo da je ogroman i u visini i u širini, i da ga na ulici zovu Grob, a to sigurno ne može biti baš dobra stvar. No nisam hteo da je plašim, pa sam samo preformulisao sve informacije koje imam.

" Ništa konkretno. Ali nema potrebe za brigom, znaš i sama šta sve Chan može u ringu. " - nisam slagao. Ne sumnjam da smeđokosi Bang može da patosira nekog tamo drogeraša. Ali meč upravo počinje, tako da ćemo sada svakako saznati.

Tada, sa desne strane izlazi Chanov suparnik zvani Grob, i tu nastaje glasan aplauz i navijanje za njega, a on ulazi u ring. Au jebote. Ovaj je veći nego što sam mislio da će biti. Mislim, logično je da će i oni poslati svog najboljeg boksera, ali nisam ga baš ovako zamišljao. Međutim, sa leve za njim izlazi Chan koji je na sebi imao samo crni Nike šorc i rukavice u ruci. Mislim da ga nikad nisam video nervoznog pred meč, pa tako ni sada. Koračao je sav ozbiljan i samouveren dok su svi, uključujući i mene i Miyeon, vrlo glasno navijali za njega. Ali ta njegova strašna maska je spala čim je ugledao svoju devojku na klupi. Nije odoleo a da joj se ne nasmeši. Pf, srećni parovi mi u poslednje vreme previše idu na, da se ne izražavam.

No kako bilo, ubrzo je i on ušao u ring, a njemu i drugom liku su prišli njihovi treneri, koji su bili ni manje ni više nego moj otac i njegov vrlo obožavani kolega Jang Jaemin. Pa, to će biti vrlo napeto. Verovatno će kroz ovaj meč samo pokazati koliko se mrze. Obojica su vrlo ozbiljni, a ne moram da čujem da bih skontao koju taktiku otac priča Chanu. Siguran sam da mu je rekao da se ne smara sa njim i da ga završi jednim brzim i jakim krošeom. Nikad nisam video da neko radi bolji kroše od njega, tako da je to svakako pametna taktika.