Tajna Crne Slavije

8. deo

kim jennie pov

Sedela sam za svojom klupom i razmišljala.
" Našli su telo Choi Lie u Slaviji. "
" Kim Hongjoong je pronašao telo. "

To je bila današnja tema u školi. Nema pored koga nisam prošla a da nije pričao o tome. To se nekako sve i dalje čini nerealno, kao da sam umislila da se to desilo. Naravno da me je majka istog trenutka zvala da dođem kući čim su vesti izašle. A vesti su bile još gore. Njena autopsija je urađena, i saznalo se da su joj rebro i lobanja bile slomljene, noga izokrenuta naopačke, a samo telo je izbodeno toliko puta da mi je muka samo na pomisao o tom broju. Ne mogu da zamislim šta je Hongjoongu prošlo kroz glavu kada je pronašao leš. A što se tiče njega, mislim da nije danas došao u školu. Verovatno se vucara po policiji jer ih je ipak on nazvao. Ništa nije zvanično rečeno, ali pola škole ga je već prozvalo ubicom, što me je teralo da se saosećam sa njim jer ovo nije prvi put da šire svakakve glasine o njemu, a da ga čak ni ne poznaju. Ne poznajem ga ni ja, ali mislim da ne treba suditi knjizi po koricama, jer nije sve kao što nam se čini da jeste.

Međutim, druga polovina škole, u koju spadam i ja, misli da se Slavski ubica vratio. Nakon 25 godina. Suludo, zar ne? Ali neke stvari su toliko previše i očigledno povezane da ne možeš da ne pomisliš da nije tako. Prvo, Lia je i kidnapovana i nađena mrtva u Slaviji. Drugo, telo joj je bilo u stanju kakvo je odlikovalo za žrtve poznatog Slavskog ubice, tako da nisam sigurna koliko je to sve slučajnost. Mislim, prošlo je 25 godina, koliko bi taj neko sad imao godina? Možda ima naslednika? Ne znam, i iskreno ne želim da znam. Sve mi to stvara jezu u kostima, i toliko je loša situacija da mi više nije žao što moram da trpim Jeona koji me prati do škole i kuće.

A on, on je trenutno sa svojim društvom koje teši Minu Sharon Myoi, jer je sinoć njen otac takođe uhapšen. Bio je na istoj lokaciji kao i Hongjoong i tu se navodno vršilo mnogo ilegalnih radnji kao što su dilovanje, trgovina ljudima i šta sve ne. Iako je fascinantno imućan čovek, najmanju kaznu koju može da dobije je 7 godina u zatvoru, što je opet malo za sve što je uradio, ali živimo u takvom svetu da oni koji imaju para uvek bolje prođu u odnosu na druge.

Pored svega ovoga, razmišljala sam i o sinoćnoj žurci koja definitivno nije pošla kako je bilo isplanirano. Neki su sinoć pokazali svoje prave boje, i ja tog nekog neću imenovati jer će mi se pritisak podići, ali zbog tog nekog sam sinoć do jedan ujutru tešila jadnu Chaeyoung koja nije mogla da se smiri zbog toga što se desilo. Mogu da je razumem, i činjenica što nisam bila tu i pre nego što se to desilo kako bih zaustavila sve to me još više izluđuje. Kao neko ko se bori sa anksioznošću, zasigurno joj je bilo stravično biti onako posramljena pred svima, i da ti to od baš svih osoba uradi ona koja ti se sviđala godinama unazad. No ni ona danas nije došla u školu, tako da čak iako je Lucas bio tu, on ima svoje društvo s kojim se ja ne držum, pa mi je bilo užasno dosadno i želim što pre kući. Ali na svu sreću, kraj poslednjeg časa je... sada.

Nakon glasnog zvona, svi smo ustali i počeli da se pakujemo, a zatim sam izašla ispred školskog ulaza i čekala Jungkooka da dođe. Obično je on taj koji mene čeka jer ili nije bio na zadnjem času, ili je nekako sam izašao brže, međutim, prošlo je već par minuta i njega još nije bilo. Čudno. Ali iskoristila sam momenat da se zagledam u zvezdano nebo i mesec koji je obasjavao ovo naše nesrećno naselje. Nije bilo toliko hladno, ali opet, oktobar je, tako da je ipak bilo za jaknu. Stajući tako, shvatila sam da je prošlo 10 minuta, i svi su već otišli kući, samo sam ja ostala sama, dok Jungkooku nije bilo ni traga ni glasa. Da li me je on to ispalio? Jao kad ga budem videla sutra... ali, tada mi je stigla poruka od, ni pet ni šest nego njega.

" Čekam te na parkingu, požuri. "

Pa da, zašto bi se uopšte ustručavao da dođe do ulaza? Dobro, nema veze. Nije parking daleko, samo što nije osvetljen, ali Bože moj, preživeću za toliko. Valjda.