Tajna Crne Slavije

4. deo

jeon jungkook pov

" Jimine, kunem ti se, budeš li još jednom pomenuo ukor, razbiću ti glavu o ovaj zid. " - već na ivici pucanja sam se preteći obratio svom plavokosom drugu koji od kada smo izašli iz kancelarije Kangove ne prestaje da se brine o jebenom ukoru koji svakako nećemo dobiti. Kao da mi ona mala kučka i onaj narkoman nisu bili dovoljni, već mi i ovaj sada skače po živcima.
Mislim, da se razumemo, da je meni ćale policajac kao njemu i da je tako strog, možda bih i bio kao on. No hvala Bogu nije tako, što znači da ću ja sada lepo da odem kući jer mi se zaista ne ostaje više u ovoj rupi. A što se one devojke tiče, to što je žensko ne znači da ću joj zaboraviti šta je uradila. Ja možda nisam toliki magarac da udarim devojku, ali naći ću već neki drugi način da joj vratim.

" Ućuti Jeone, zbog tebe smo i upali u ovo sranje! Onaj narandžasti nas ne bi ni pogledao da se ti nisi umešao jer hoćeš da se osećaš bitno! " - brecnuo se on na mene. Da ne držim Wooyounga, odalamio bih život iz njega. Jesu mi oni najbolji prijatelji, ali nekad stvarno preispitam svoj ukus za društvo.

" 'Ajde smirite se bre. Gotovo je sada, niko nije upao u problem i to je to. I stišaj se Park, eno ti je devojka. " - rekao je Taehyung pomalo tiho Jiminu, koji se na spomen njegove devojke odmah smirio. Jaoj Bože, još samo mi je ona falila.

Okrenuo sam se zajedno sa Wooyoungom i ugledao dve oniže ženske figure kako hodaju prema nama. Crnokosa je bila Mina Sharon Myoi, i naravno, dijamant ove škole, Sana Minatozaki, Jiminova devojka, a takođe i moja nepreboljena ljubav. Ironično, zar ne? Ali da se ogradim, ona, ja i Jimin smo bili najbolji prijatelji još od sedme godine, međutim, sve se promenilo kada smo se obojica zaljubili u nju. Doduše, Jimin nije znao da se Sana sviđala i meni, a kada mi je rekao da želi da je pita da mu bude devojka, pravio sam se da ga podržavam jer sam dobar drug. Međutim, to mi se sve obilo o glavu, i od kada su se smuvali pre dve ili tri godine, stalno sam morao da je gledam kako je srećna sa drugim. Zapravo, samo sam morao da je gledam sa drugim, ona nije srećna sa Jiminom. lako se on stvarno trudi oko nje i veze, iako je posle toliko godina i dalje obožava, ona mu nije ostala verna. Ja sam joj se svideo. Ne može da raskine sa njim, ne znam zašto, samo mi je rekla da ne može. Ali sve i da raskinu, opet ništa ne bih pokušavao jer "Bivše ili bivši od drugova se ne diraju".

" Jimine, šta vam se desilo? Čula sam da ste bili kod Kangove. Šta ste sada uradili? " - nervozno ga je bombardovala pitanjima, trudeći se svim snagama da ne pogleda u mene. Hah, klasična Sana. Ali Jimin ništa nije provalio, već joj se samo nežno nasmešio. Fuj.

" Ništa zbog čega treba da se brineš. Idemo na čas sada, ispričaću ti sve usput. Nego momci, ko ostaje, ko ide kući? " - upitao je Jimin gledajući u nas trojicu.

" Ja idem. Jebe mi se da ostajem. Wooyoung će sa mnom, jedva stoji na nogama. Taehyung? " - svi smo sada pogledali Taehyunga. Iskreno sam mislio da će otići, ali me je njegov odgovor iskreno iznenadio.

" Ne mogu da idem. Moram da popravim matematiku kako znam i umem. Odgovaram za 2. " - rekao je on smoreno, a mi ostali smo se samo međusobno šokirano pogledali. Kim od svih nas definitivno najmanje brine o ocenama, ali izgleda da ne želi keca na tromesečju.

" Dobro onda. Idemo Wooyoung i ja. Vidimo se sutra. " - pogledao sam u Sanu. Pogledala je i ona u mene. Međutim, neugodno je sklonila pogled čim je videla da je već gledam. Ma kako god. Samo sam se lagano okrenuo držeći Wooyounga, koji je neobično tih od tuče. Mislim, kapiram da su ga dobro sjebali, ali opet je čudan. Onaj Hongjoong ima teške ruke, zaista. Čak je i mene uspeo da dohvati u nekim zahvatima, a treniram boks pola života.

" Pozvaću ćaleta da dođe po nas. Hoćeš kod mene? " - upitao sam ga tiho, iako smo ostali samo nas dvojica. On me je samo značajno pogledao, klimajući glavom. Naime, Wooyoung se meni, kao svom najboljem drugu, poverio više nego Jiminu i Taehyungu i rekao mi neke svoje privatne stvari koje ga muče. U to uključujemo porodične probleme. Svoju majku nikada nije upoznao, misli da je pobegla i ostavila ga sa njegovim ocem pijanicom i njegovom babom. Ceo život je živeo u strahu od sopstvenog oca, kao i od maltretiranja koje je trpeo od njega svih ovih godina. Njegova baba se nikad nije mešala jer se i ona plašila svoga sina, ali je Wooyounga tretirala kao svoje dete. Međutim, to opet nije dovoljno da on svoju kuću nazove mestom koje on voli i kojem bi se uvek vratio. Zato ga često pozivam da dođe kod mene. Moj matori ne zna za ovo, ali nema problema sa tim da Wooyoung vrlo često dolazi jer ga voli zbog toga što je dobro dete. Rekao sam mu da ukoliko njegov otac opet digne ruku na njega, obavezno mi to kaže jer ćemo ga zajedno prijaviti, ali uvek kad ga pitam, on mi kaže da nije ništa bilo, već ga je samo slao da mu kupi još alkohola. Nisam siguran koliko da mu verujem, jer znajući koliko je Wooyoung neiskvaren i nevin, verovatno bi prećutao jer mu je žao svoga oca, koji je kriv za apsolutno sve.