Ne igraj se sa snovima

1.

Držeći svoje telo u položaju stoja na rukama, noge su mi se gegale u vazduhu prilično jako. Još malo samo treba da izdržim i profesorka će nas pustiti. Hajde Iskra samo još malo...

Glasan zvuk pištaljke me je oslobodio patnje fizičkog. Isuse, ko da radim na gradilištu a ne gimnastiku.

"U redu devojke, na presvlačenje!" Profesorka je viknula.

"Falim te Bože." Rekla sam tiho, prateći masu devojaka do svlačionice.

"Iskra, ti si nenormalno bolesna osoba." Morgana je izjavila, stavljajući ruku na moje rame.

"Kome sam sad šta skrivila?" Upitala sam je, ulazeći u svlačionicu.

Nas dve smo se uputile u naš ćošak gde sam se ja presvukla, dok je ona sedela i čekala. Na brzaka sam presvukla svoju dosadnu belu majicu i obukla crnu majicu sa 'Pantera' natpisom. Presvukla sam i patike ali ostala u helankama. Previše sam vam ja lenja da i to presvučem.

Strpala sam sve stvari u ranac i okačila ga na desno rame. Brzim korakom sam krenula za Morganom i izbegla ostale devojke iz mog razreda i sa velikom srećom istrčala van školske zgrade.

"Nisi malo previše srećna da izađeš napolje?" Morgana me upitala.

"Nisi malo previše smirena što si izašla iz tog pakla?"

"Dobar odgovor."

Morgana mi se nasmešila i povukla za ruku. Imam osećaj da me vodi da jedemo negde.

"Inače, zašto sam ja 'nenormalno bolensa osoba'?"

Moje pitanje ju je zaustavilo u njenom pokušaju da me odvuče do najbliže brze hrane, ili jednostavno to je mogao biti njen telefon i njen dragi Hektor. Ipak mislim da je to bio Hektor jer pogodite s kime sada priča preko telefon.

Ja sam nastavila da šetam do najbližeg lokala koji prodaje hranu dok je ona išla za mnom. Toliku su mi odvratni s njihovim nadimcima da mi se povraća. Kad god se nađu izigravaju mi tu neki 'cliché' par, da mi se sve unutrašnji organi tresu ko na rolerkosteru.

Napokon sam došla do jedne hamburgerije i ušla unutra. Morgana je prošla pored i tek kasnije skapirala da sam ja unutra i gledam je.

"Hvala što si me obavestila da si ušla u 'Peru Žderu'. Mnogo si divna osoba." Izjavila je, dok sam čula Hektora kako se smeje preko telefona.

"Hvala što samo sa Hektorom pričaš, mnogo je zanimljivo gledati vas i povraćati od muke." Rekla sam i obe smo se počele smejati.

Naručile smo dva hamburgera i kad smo ih dobili otišle smo na šetalište i sele na neku klupu i počele jesti kao ljudi koji barem nedelju dana nisu videli civilizaciju.

"E da, nazvala sam te nenormalno bolesnom osobom jer si danas ladno prošla pored najseksipilnijeg momka u celoj Gimnaziji, još te i pogledao a ti ga pitala 'šta gledaš, nije me tvoja majka kupila da me odmeravaš'. Uglavnom zato."

Pogledala sam u Morganu i samo podigla ruku da kažem nešto, ali ipak sam odustala od te ideje. Previše je posla svađati se sa Morganom.

"Ok, menjamo temu. Kako je ona bljuvotina od Hektora?" Nasmešila sam joj se.

"Hej! Hektor nije bljuvotina! On je moja mica."

"Ček samo da ustanem i ispovratim dušu." Uhvatila sam se za stomak i počela glumit povraćanje. "Stani malo, od kad je Hektor postao 'mica'? Poslednji put kad sam proverila vi niste zajedno.... Ili postoji nešto što ja ne znam?"

U tom momentu Morganini obrazi su pocrveneli.

"Koliko bih volela da smo u vezi, trenutno sam u onom komplikovanom delu gde ne znam na čemu sam." Uzdahnula je kao svaka zaljubljena devojka.

"Draga moja, ti si zaljubljena."

Morgana je bila zaprepašćena ali znam da je razumela šta to znači. Bilo je vreme da se spremi za ozbiljno razmišljanje.

* * *

"Toni! Stigla sam!" Prodrala sam se kroz stan čim sam ušla i niko mi nije odgovorio, tipično.

Toni je sigurno na poslu. Od kako su mi roditelji umrli, moj najbliži rođak, Antonio, me je odgajao. I moram mu priznati da za osobu koja je sa svojih 16 godina počela da se brine o detetu od 11, njemu treba dati zlatnu medalju i proglasiti ga herojem. Jer za mene on je heroj i jedina osoba na ovom svetu kojoj u potpunosti verujem i iskreno volim.

U kuhinji je na stolu stajao jedan mali lonac sa samolepljivim papirićem na poklopcu. Bacila sam torbu u svoju sobu i ušla u kuhinju da pročitam Tonijev rukopis.

Radim noćnu ove nedelje i otišao sam kod Saše na piće. Vidimo se sutra kad dođeš iz škole. Budi dobra i nemoj ubit komšijinog psa. Uživaj. xxx Toni xxx

"Nisam toliki mangup da zlostavljam životinje, ali ako mi taj pas popiša cveće ponovo možda pređem preko svojih principa."

Šta? Iako sam teški metalac u srcu, volim cveće. I to uopšte nije van karaktera, jer svako ima svoju mekanu stranu.

Podigla sam poklopac od lonca i imala šta da vidim. Toni mi spremio sarmu! Srećnije osobe nema danas. Postavila sam lonac na ringlu od šporeta i dragom voljom počela podgrejavati svoju večeru.

* * *

Ovo je samo uvod u celu priču i nadam se da će vam se dopast. Prvi put pišem priču a da nije na engleskom pa sam malo zabrinuta, ali šta ću :P

Ako imate neke priče koje su na srpskom i želite da ih pročitam, a da nije 1D ili 5SOS fanfiction, ne bojte se da se oglasite u komentare ♥

Pozz od Kawaii Witch ♥♥