Ne igraj se sa snovima

17.

Kopala sam po policama knjiga po celoj kući i ništa. Ništa. Ni jedna jebena knjiga o magiji. Ok police su pune sci-fi knjigama i hororima, ima tu i mnogo fantastike ali naravno nađe se tu i neka romantika.

Ali eto nema knjige čini.

"Iskra, našla si je?" Saša me upitao.

"Nisam. Nemam više blage gde da je tražim." Skupila sam šaku i udarila o zid svoje sobe.

Malo je reći da sam probala kroz njega. A još bolje je to što mi je telo bilo sasečeno na pola. Naime gornja polovina mog tela je sa velekim, preplašenim očima buljilo u jednu malu crnu mačkicu koja mi je sa srećom jauknula, dok su mi noge i guza ostale da gledaju Sašu sto posto. Brzo sam ustala i shvatila da postoji skrivena soba ili prostorija, još nisam utvrdila, iza mog zida.

"Ovo nije nikakva skrivena soba. Vaša visosti se trenutno nalazi u Limbu. U kraljevskoj atelju, koji se nalazi u palati." Mačkica mi se obratila.

Oh pa zar ovo nije divno? Sad i mačke razgovaraju sa mnom. Imam osećaj kao da se drogiram. To jest velika želja mi je sada da se drogiram.

"Mnogo ste zanimljiviji nego prošla kraljica, drago mi je da se konačno upoznajemo. Moje ime je Vinston, i decenijama služim kraljevsku porodicu kao brižan tutor." Mačak se naklonio.

Bilo kako bilo sladak je mali. Plus je crn, imam veliku želju da ga pomazim. Jao ne mogu ja ovako.

Čučnula sam pred njega i prevukla ruku preko njegovog krzna. Iii mekan je kao svileno ćebe. Zakikotala sam se ali ubrzo sam se i uozbiljila.

"Izvini, morala sam. Drago mi je ja sam Iskra i prvi put se srećem sa mačkom koja priča."

"Ti stvarno nisi kao prethodne generacije." Rekao mi je. "Kako mogu da vam pomognem vaše visočanstvo?"

"Prvo, zovi me Iskra ili kako god, samo nemoj 'vaše visočanstvo', 'visosti', 'princezo' i te gluposti; drugo gde se ja tačno nalazim i treće, ne bi možda znao gde je knjiga čini moje porodice?"

"Pa, Iskra..." S teškoćom je izgovorio moje ime. "Da vam odgovorim na prvo pitanje, trenutno se nalazite u dibokim šumama Rusije."

"Rusije? Ali upravo sam bila u svojoj sobi preko tri države jugo-zapadno od Rusije?!" Da li me zajebavate, ljudi do pre par sati sam sebe smatrala normalnim ljudskim bićem.

"Vaša majka je bacila čini na vaš zid koji je otvorio portal danas, kad sam vam ja zatrebao." Odgovorio je.

Klimula sam glavom. Ne kapiram, ali praviću se da kapiram.

"E sad, porodična knjiga čini se nalazi tamo..." Pokazao mi je repom u pravcu gde su se nalazile mnoge knjige. "... pratite me."

Mačak je legantno odšetao do tih polica sa knjigama, dok su moje bose noge bile obavijene mekim tepihom na kojem sam šetala. Tek sam sad shvatila šta je mačak izvinjavam se, Vinston na šta je ciljao pod reči 'atelje'.

Prostorija je bila ogromna, prekrivena sa debelim, mekim crvenim tepisima i tamno ljubičastim zidovima, Pola prostorije je bilo zagrađeno ogromnim policama punih raznovrsnih knjiga na različitim jezicima, u sredini tih polica se nalazio nekakav držač za knjige na kojem je bila postavljena jedna knjiga. Na drugoj strani prostorije se nalazilo mnoštvo tegli punih nekakvim začinima, valjda, i po koji sto pun epruvetama, čašama i kotlićem? Na toj strani su bila vrata i prozori, kroz koje sam mogla da vidim puno snega i naravno šumu.

"Prelep prizor zar ne?" Vinston me upitao.

"Veoma. Vidim zašto je ovo baš izabrano kao temelj za palatu." Odgovorila sam.