Ne igraj se sa snovima

5.

Osećala sam se slabo.

Imala sam osećaj kao da lebdim u vazduhu, dok me je nosio u svom naručju ka krevetu.

Njegov dodir je bio hladan ali je mnogo prijao mojoj vreloj koži.

Toliko emocija je našlo svoj put u moje srce da me je iskreno bolelo što sam znala da je ovo samo san.

Njegove hladne usne su dotakle moj vrat i ja sam izgubila sav osećaj za stabilnošću, da me on nije držao, ja bih se srušila na pod.

"Nemoj se bojati, moja ljubav je prevelika za tebe. Nikad te ne bih povredio."

Prvi put sam ga čula kako priča.

Njegov glas je nešto neverovatno svilenkastog zvuka.

Toliko mi je prijao da sam našla snage u sebi da se pribijem uz njega i zagrlim ga.

U tom trenutku sav bol koji su mi njegovi očnjaci nanosili je bio zamenjen sa čistim zadovoljstvom.

* * *

Moj plafon je ovo jutro nešto mnogo zanimljivo izgledao. Pogledala sam na mali sto pored mog kreveta i videla da je digitalni sat ispisao 5.19 am. Super.

Čekaj malo. Kako sam ja uopšte završila u svom krevetu?!

Pošto sam probala da ustanem, nekako sam se zapetljala u krevetninu i ispala iz kreveta. Moje dupe je preživelo gore stvari. Ispetljala sam se iz krevetnine i videla da još uvek nosim odeću od sinoć.

Dobro, osoba koja me je dovezla kući je bila dovoljno pametna da mi skine samo čizme.

Brzim korakom sam otvorila vrata sobe i izašla u dnevnu sobu da je vidim praznu. Pogledala sam i u Tonijevu sobu, ali je i ona bila prazna. Ako bolje pogledam ceo stan je prazan, a Tonijeva smena se završava u 6 ujutru.

Ušetala sam u kuhinju i otvorila frižider. Uzela sam par jaja i sir. Našla šunkaricu zabačenu negde iza i izvadila tavu.

Kad sam već ustala pre vremena mogla bih Toniju spremit nešto da jede. Napravila sam mu omlet i skuvala kafu. Taman sam stavila tanjir s hranom i šolju s kafom na sto, kad su se ulazna vrata otvorila i veoma umoran Toni je ušetao.

"Jutro." Rekla sam mu. "Spremila sam ti da jedeš pre nego što legneš spavati."

Krenula sam ka sobi ali me je Toni u tom momentu zagrlio. Iz čista mira me zagrlio i počeo milovati kosu.

"Toni...?"

"Žao mi je Iskra, ali trpećeš me još par godina. Nemoj zaboraviti da ću uvek biti tu i da ti je dozvoljeno plakati u mome prisustvu." Toni me je pustio napokon. "Odspavaću malo pa ćemo otić na groblje." Ušao je u kuhinju i seo da jede.

Ostala sam u hodniku par minuta dok nisam redovno shvatila o čemu je reč. Okrenula sam se i ušla u svoju sobu i pogledala na radni sto.

U belom malom ramu sa tankom crnom trakom obvezanom oko rama u mašnu, nalazila se slika mog 11. rođendana. Poslednja slika sa mojim roditeljima.

Danas obeležava 5. godinu njihove smrti.

Na ovaj dan, Toni i ja posetimo groblje a kasnije odemo do Saše na ručak, gde njegovi roditelji ispituju svaki detalj mog i Tonijevog života.

Legla sam nazad u krevet i nabila svoje slušalice i uključila muziku. Treba mi malo 'Pantere' u životu da preživim ovaj dan.

* * *

"Iskra, Antonio! Dobro došli!" Sašina mama, Petra je izjavila otvarajući nam ulazna vrata kuće.

Petra je veoma visoka žena. Bivša košarkašica koja trenutno radi kao profesorka fizičkog u mojoj bivšoj osnovnoj. Njena kosa je postala mrko crvena od prošlog puta, znači farbala se.