PESME

PUT

Put poznat, prašnjav,

Korovom prikriven,

Kuća stara, prastara.

Sve je isto,

A sve tako strano.

Sve me mami,

I odbija...plaši,

Hteo bi da stanem,

Al me vuče nešto.

Drhtim, ali dalje idem,

Stazom starom,

Pršti kamen, granje puca,

Zvuk taj, odvraća mi misli.

Škripe vrata napukla i trula,

Kevče kuče negde.

Na tren stadoh,

Nešto čujem, slutim.

Uzdah neki iz blizine,

Iza stare šupe.

To je ona, šapnem,

Plava, bela, nasmejana.

To je ona, živnem,

Moja tuga, moja sreća,

Ceo život izgubljeni,

Tu je moja večnost,

Mladost istrošena.

Kaća...zovnem tiho,

Kaća...viknem jače

Kaćaaa!...kriknem,

Kaća...šapnem.

Sve je tako isto,

A sve strano,

Sve me mami i odbija,

Vrata škripnu,

Prazna šupa...nema nje.

Iza šupe čući belo mače,

Pogled mu je mio, priđe čutke,

Svoje telo privije uz noge moje,

Traži nežnost tako izgubljen i sam,

Uzeh ga u ruke, nazad krenuh.

Poznatim putem,

Sve je tako isto,

A sve potpuno strano,

Samo ovo mače uzeh sobom,

Da potisnem misli davne,

Da pronađem staze nove,

Al' još treperi čežnja duše,

Seća se nežnosti naše...