PESME

DUŠA NEMO ZOVE, BUDI LJUBAV MOJA!

Gledam, kako prema meni ide,

Anđeo, vila plava, čarobna i mila,

Lica belog, osmeha zagonetnog,

Božanstvo je telo njeno izvajalo,

Svakim korakom bliža, i sve dalja,

Moja želja, san moj i moja java.

Kako reći njoj, da mi srce uzburkala,

Očaravajuća, neviđena lepota njena,

Srce moje ludo kuca, duša nemo zove,

"Budi ljubav moja", čežnja usijana,

Samo stani, tren večni neka bude,

Nemoj nemo proči, sama priđi,

Reci reči, bilo koje, samo reci,

Gledaću te u neverici i beskrajnoj sreći.

Sve je bliža, samo kišne kapi,

Krase lice njeno belo, svetlucavo,

Kosa plava, u punđu lepršavu uvijena,

Lice blista pred očima mojim,

Sasvim blizu, sad je želja moja,

Samo korak deli, san od slatke jave,

Čežnje, strepnje, nade uzburkane,

Ona stade, gleda mene, sve je stalo,

Vreme, kiša, ljudi, otkucaji srca,

Život jedan stade, nov se rađa,

Upita me nešto, čutim izgubljeno,

Zbunjen mislim, čaroliju sanjam ovu,

Ponovo me pita, lavinu pokrene,

Ustalasa dušu moju zamrzlu,

Zašto čutim...reči uzbuđeno tražim,

Dok mi krv poput plime juri, nadolazi,

Ona mirno čeka, vidi dušu moju,

Pogledom je miluje, čeka, i ne žuri.

Žudnja moja, ispred mene stoji, priča,

Pramen kose plave, sa lica skloni,

Odgovorih, omađijan osmehom njenim,

Ovm putem kreni, anđeli mi kažu tiho,

Krene sa mnom, ja sav drhtim,

Plamti moje telo celo, uzavrelo,

Jer čarobna me vila gleda blistavo,

Prsti moji dodiruju prste njene vrele,

Dok idemo putem, iskrom nade, uzbuđeni.

Kraj