Njena želja

3

Već mesec dana mi je rutina ovakva. Radim u cvećari, pa sredom i četvrtkom sam posle radne smene kod Ljiljane u bašti. Ponekad mi ona nešto malo pomogne, ali se trudimo obe da to bude neki veoma lak posao, jer joj je teško. Jako je bleda u licu i mršava. Strah me je ponekad da se ne slomi samo kada krene da se sagne da mi dohvati nešto što je ispalo.

U medjuvremenu smo se sprijateljile i svakog dana se čujemo telefonom. Šalimo se i prepričavamo jedna drugoj dan. Prirasla mi je za srce i boli me kada vidim u kakvom je stanju zbog bolesti. Zašto dobri ljudi pate, dok loši žive svoj život srećno? Nije fer.

Posle posla svratim u pekaru da kupim hleb, te se vratim kući. Danas je utorak, tako da sam slobodna posle posla. Sutra je već drugačije. Jedva čekam da vidim Ljiljanu ponovo.

Otvorim vrata moje kuće i najavim se. ,,Kući sam!"

Niko mi ne uzvrati i pomislim da tata pije u nekoj kafani kao po običaju. Pokušavala sam da mu pomognem i ukažem na grešku, ali on nikako da shvati. Ponaša se kao da je samo njemu teško zbog mamine srmti. Umrla je u saobraćajnoj nesreći. Udarila je autom u drugi i ona i drugi vozač su na licu mesta umrli. Pet godina je prošlo, a za tatu kao da se to dogodilo juče. I mene boli, ali ja sam morala da odrastem brzo. Pored oca alkoholicara koji je do nedavno nekako išao na posao i radio, morala sam da se uozbiljim i preuzmem kućne poslove. Dok sam završavala srednju trgovačku školu, zaposlila sam se u cvećari mog komšije koji sa sažalio na mene. Na tome ću mu biti zauvek zahvalna. Pružio je ruku spasa detetu sa samohranim ocem koji ima problem sa alkoholom. Drugi su okretali glavu, kao i moja rodbina. Ali ne i moj komšija Dragan.

,,Tata, pa ti si tu." Iznenadim se kada ga zateknem za stolom kako ispija flašu rakije.

,,Jesi jeo?" Upitam ga kada sednem do njega. Mogla bih da mu uzmem flašu, a ona bi on napravio haos.  Nije me nikad udario, ali bi me stisnuo za ruku dok mu je ne vratim. Ili bi tražio drugu u nekom njegovom šteku.

,,Nisam gladan." Naravno da nije kada pije od ranog jutra. Zbog alkohola je i izgubio posao i sada samo ja radim. Jedva spajamo kraj sa krajem.

,,Moraš nešto da jedeš. Spremiću nam nešto." Posle mamine smrti morala sam da naučim da kuvam. Morali smo da jedemo neslanu i  prepečenu hranu prvih dva meseca, ali onda sam se uštimovala.

....

Damjan

Dok pišem email, učini mi se da neko kuca na vratima moje radne sobe. Medjutim, ponovo začujem kucanje.

,,Udji." Kažem i vratim se pisanju na laptopu.

,,Sine." Majka udje. 

Žena je postala opsednuta devojkom iz cvećare. Non stop priča o njoj. Pre nekoliko dana je zvala na večeru. I od kako ona dolazi kod nas da radi u bašti, majka kao da je procvetala. Non stop se smeje.

,,Je l te ometam?"

,,Ne, mama. Kaži." Zaklopim laptop i posvetim joj pažnju.

,,Htela bih da razgovaramo." Sedne preko puta mog radnog stola na jednu od dve crne kožne fotelje.

,,O čemu?" Uplaši me da nije nešto o njenom zdravlju. Ide svakog dana na hemoterapije kako bi joj produžile život, ali ne i spasile. Za to je kasno. Bolest je mnogo napredovala i oboje znamo da neće još dugo. Džaba nam ovoliki novac kada nam ništa ne vredi. Ne mogu joj ponoći.

,,Upoznao si Milu." Ne ponovo o njoj. Svakog dana bar dva puta dnevno čujem to ime.

,,Da?"

,,Kako ti se čini?"

,,Normalno?" Zbunim se. Kuda ide ovaj razgovor?

,,Je li lepa?" Ma šta hoće ova žena.

,,Zašto me to pitaš, majko?" Poznajem je i znam da me ne ispituje tek tako.

,,Ti znaš da je meni ostalo još malo. I kad ja odem ti ostaješ sam." Ozbiljna je.

,,Znam." Srce me boli za nju. Trudim se da ne razmišljam o tome. Ona ima samo mene i jak sam zbog nje. Od kako je tata poginuo u saobraćajnoj nesreći pre pet godine, sve je palo na mene. I kuća i firma. Naravno i kečenje majke. Vodio sam je u najbolje klinike u inostranatvu, ali bolest je teška. Upornija od naše želje za oporavkom. Nema joj spasa. Pomirili smo se sa tim.

,,Ti imaš 31, non stop radiš. Trebaš da se opustiš malo. Da se oženiš, da stvoriš svoju porodicu. Želim da to dočekam. Samo to da vidim i mogu da umrem. Za to jedino i živim." Uhvati me za ruku na stolu.

,,Kakve to veze ima sa Milom?" Pitam iako predpostavljam kuda ovo vodi. Nisam dzaba non stop slušao o njoj.

,,Mila je izuzetna devojka. Vredna, poštena i lepa. Pomaže mi već mesec dana sa baštom i ne želi da uzme ni jedan dinar! Takav biser je teško naći. Devojka radi i u cvećari svakog dana. Izdržava nju i oca koji je bez posla. Znam je jako dugo. Veruj mi da nema bolje prilike od nje." Zastane te iskoristim priliku.

,,Šta želiš time da kažeš?" Prekrstim ruke.

,,Devojka je lepa kao Boginja, ali i ti si lep. Iskoristi to i šarmiraj je. Ne možeš doveka biti samac."

,,Majko, ne treba mi provodadzija. Sam ću naći sebi devojku. Nisam glup." Naljutim se.

,,Glup nisi, zato mi i nije jasno šta čekaš."

,,Majko." Upozorim je.

,,Nisi više tinejdžer. Nećeš doveka biti mlad kao sada. Trebaš misliti na budućnost. Danas ima puno devojaka koje bi te iskoristile za novac, toga si valjda i sam svestan. Ova devojka je pun pogodak za tebe. Skromna, lepa i poštena. Videla sam kako je gledaš dok radi u vrtu. Nemoj mi reći da ti se nije svidela." Zavrti kažiprstom kao da mi preti.

,,Non stop je izmazana. Je l to treba da mi se svidi?" Okej. Svidela mi se jeste. Ali to nikad ne bih priznao mojoj majci. Tek tada ne bih imao mira.

,,Ne lupaj Damjane. Znam da me lažeš. Neću odustati sve dok je ne izvedeš na večeru. Pruži joj šansu. Neće te pojesti."

,,Znači ako je izvedem na večeru, prestaćeš da me daviš pričom o njoj?" Sumnjiva mi je.

,,Da. Izvedi je na večeru i neću više da ti dosadjujem. Imamo dogovor?" Pruži mi ruku kao da sam na sastanku sa nekim poslovnim partnerom, a ne sa rodjenom majkom.

,,Imamo."

Neću umreti ako izadjem jednom sa Milom na večeru.