Njena želja

8

,,Imaš čime da se vratiš kući?" Pita me dok sedimo na klupi ispred bolnice i jedemo hot dogove koji su stvarno hot. Jezik sam izgorela.

,,Taksijem ću." Prekinem da jedem da bi mu odgovorila, pa nastavim.

,,Ja ću te odvesti."

,,Nema potrebe, stvarno."

,,Nije mi teško. Uzeo sam slobodan dan da bih bio uz majku." Završi sa jelom.

,,Tvoja majka je srećna žena što te ima. Nisu svi sinovi tako brižni." Vidi se da je dobar čovek.

,,Osim nje nemam nikog. A sada...sada ću ostati i bez nje." Zgužva papir u kome je bio hot dog.

,,Možda se desi neko čudo. Bog je svemoguć." Stavim ruku preko njegove koju je savio u pesnicu.

,,Nisam ja te sreće."

,,Moja majka je uvek govorila da pozitivne misli privlače pozitivne stvari." Uvek bi mi to govorila kad god bih se stresirala oko nečeg.

,,Ne verujem u to. Činjenica je to da je majci teško. Ima najteži oblik leukemije. Tu ni Big ne može pomoći, a tek pozitivne misli i ta glupa psihologija."

,,Pojavi ti se bora na čelu kada se tako mrštiš." Odmah opusti facu kada to izgovorim.

Gledao me je dobru minutu, a onda se nasmejao.

,,Šta?"

,,Imaš kečap malo ovde." Predje prstom preko moje dodje usne, a onda stavi prst u usta i poliže kečap koji je skinuo. A ja? Ja samo što se nisam onesvestila od sramote. Meni trebaju dati oskara za blamiranje. Ginisova knjiga rekorda u blamiranju mi ne gine.

,,Trebalo bi da idem." Da, Mila. Beži kada ti je neprijatno.

,,Vozim te ja kući." Ustane sa klupe i krene za mnom.

,,Ne želim da te maltretiram."

,,Nije mi problem."

...

,,Trebalo bi da popravite tu kapiju." Kaže mi kada me odveze. Kapija mi je iskrivljena i nema ko da je popravi, jer je mom ocu preče da sedi po kafanama i pije nego da uradi nešto korisno.

,,Da umem, rado bih."

,,A otac?"

U tom momentu izadje tata iz kuće, kao da je čuo da ga neko pominje. Pričajmo o dobrom tajmingu.

,,Hvala što se me vratio kući." Usudim se da ga poljubim u obraz.

,,Nema na čemu." Vidim da mu je pomalo neprijatno. Možda ne voli da ga ljube u obraz?

Izadjem iz auta i krenem ka ocu koji se oseća na alkohol. Drugačijeg ga ne bih ni zatekla.

,,Gde si sakrila rakiju!?" Počne odmah da viče.

Nema onog "Gde si kćeri? Kako je bilo na poslu? Jesi li gladna?". Ne. To bi bio moj tac pre pet godina. Sada? Sada je tu stranac koji pije i ne zna gde udara.

,,Nisam sakrila ja ništa." Ne znam šta mu je, možda je zaboravio gde je stavio.

,,Ne laži! Ja sam ti otac!" Pridje mi besno.

,,Ne lažem te. Jesi pogledao iza ormara?" Znam za taj njegov štek i sad mu to stavljam do znanja.

,,Jesam! Nema nigde. Sakrila si mi rakiju i otišla da se kurvaš!" Ovo nisam očekivala. Nikad me nije ovako vredjao. Ali izgleda da je dotakao dno.

,,Nisam ti je sakrila! Kunem se, tata!" Boli me to što mi ne veruje i ovako priča sa mnom.

,,Ne laži!" Osetim njegovu ruku na svom obrazu i bol koja je usledila nakon toga. Otac me je udario! Nije me udario kada sam bila nemirna kao mala. Nije me udario kada sam se svadjala sa njim kao tinejdzerka. Ali udario me je sada zbog rakije! Koju nisam ni sakrila!

,,Odakle ti pravo da digneš ruku na žensku osobu!" Čujem Dajmanov glas iza sebe i znam da je prisustvovao ovoj katastrofi od mog života.

,,To ti je ćerka!" Odgurne ga i uplaši me. Ne želim da ovo iskalira u tuču.

,,Pusti ga Damjane!" Uhvatim ga za rame, ali me on blago odgurne.

,,Neću da ga pustim. Udario te je! Digao je ruku na žensko! Sto puta slabije biće od njega! Je l te nije sramota? Još je napadaš da se kurva? Rodjenu ćerku. Ne poznajem te, ali već mi je jasno sa kim imam posla." Stane ispred mene i zakloni mi pogled na oca.

,,Ko si ti da mi držiš predavanje? Ovo je naša stvar, ne mešaj se."

,,Da okrenem glavu dok je ti maltretiraš? Pogledaj se, smrdiš na alkohol i napadaš ćerku zbog neke tamo rakije."

,,Ma je l hoćeš i tebe da udarim?" Šta je mom ocu? Alkohol mu je isprao mozak skroz.

,, Hoću da se sam prijaviš policiji, da te ja ne bih prijavio."

Ovo nisam očekivala. Iako me je udario, otac mi je. Ne bih da završi u policiji. Žao mi ga je. Ovo nije on. Ovo alkohol upravlja njegovim telom.

Tata krene da ga udari, ali ga Damjan odgurne i ovaj se zatetura unazad i padne. Toliko je pijan da jedva stoji na nogama, a ipak je uspeo da me udari i povredi. To govori koliko sam zapravo slaba i nemoćna. Prebio bi me pijan čovek.

,,Idemo, Mila." Uzme me za ruku i krene ka autu.

,,Stani, gde ćemo?"

,,Neću te sigurno ostaviti sa njim ovde."

Povuče me opet i krenem sa njim. I mene je strah da ostanem sa njim.

,,Je l te boli?" Dodirne mi obraz kada se smestimo ponovo u njegov auto.

,,Malo." Skloni glavu stranu. Neprijatno mi je da ga pogledam posle ovog što je video.

,,Trebaš da ga prijaviš."

,,On nije ovakav čovek. Ne znam šta mu je." Okrenem se prema njemu. Ne mogu da ćutim, ipak mi je otac.

,,Treba da ide na odvikavanje. Udario te je zbog flaše rakije? Koliko dugo je ovakav?"

,,Od kako je majka umrla." Priznam.

,,Pet godina? Je l uvek ovako nasilan?"

,,Ovo je prvi put da me je udario." Idalje ne mogu da verujem.

,,Mila, znam da ti je otac. Ali trebaš da preduzmeš nešto. Ovo danas ti je veliki znak da ne može dalje ovako."

,,Probala sam. Ubedjivala ga stalno, ali ne želi da sluša.

,,Prepusti to meni. Naći ćemo dobru ustanovu za njega. On mora da se leči. Ovo što je uradio danas, uradiće ponovo. Njemu nije dobro."

,,Imaš ti i svoje probleme. Nisu ti potrebni moji." Osećam se loše, jer pored brige o majci, sada se brine i o meni.

,,Samo loš čovek bi zažmurio na ovako nešto. Ja takav nisam."