Njena želja

5

Mila

Imam još dvadeset minuta dok ne dodje Damjan po mene, a ja idalje preturam po ormaru, tražeći odgovarajuću haljinu. Na kraju se odlučim za moju omiljenu, bebe plavu sa roze cvećem na njoj. Gore je uska,dole široka i duga tik iznad kolena. Jednostavno to sam ja. Ništa preterano i pomalo detinjasto. Volim cveće, da su čak i moje haljine ukrašene detaljima poput cveća. Uz haljinu uklopim bebe belu torbicu i sandale.

Damjan, kao da je gledao na sat kad tačno da pozvoni, zvoni u 8 na vratima.

,,Ćao. Jesi spremna?" Kaže mi kad mu otvorim vrata, te me poput rentgena skenira od glave do pete. Pogleda me nekako iznenadjeno. Što? Je l mi nešto fali?

Sramežljivo pogledam u moj autfit, pa u njegov. Ne mogu, a da ne primetim koliko je on zgodan. Ima te prave muške crte lica, a bela košulja sa tri otkopčana dugma pristaje tom šmekerskom vajbu koji daje.

,,Jesam." Zatvorim vrata za sobom i zaključam ih, te sakrijem ključ ispod otirača. Tata je verovatno u kafani i moram da zaključam. On zna gde ostavljam ključ.

,,Izvoli." Otvori mi vrata. Kad god me je vozio, uvek mi je otvarao vrata. Tu se vidi da je kavaljerski vaspitan.

,,Hvala." Nasmešim se.

,,Gde idemo ako smem pitati?" Ne mogu da suzbijem moju radoznalost. Majka mi je uvek govorila da ne trebam biti toliko radoznala. Neke stvari je bolje ne znati. Ali u ovom slučaju se to ne važi.

,,Znam jedan dobar restoran na obali."

,,Okej." Odlučim da do kraja vožnje gledam kroz prozor i posmatram okolinu.

,,Stigli smo." Posle dvadesetak minuta mi se obrati.

,,Pazi." Pruži mi ruku kada krenem da izadjem iz auta nakon što mi je otvorio vrata. Umalo se nisam saplela. Ovaj njegov auto me stvarno nervira. Jednog dana ću se razbiti zbog njegove visine.

,,Hvala. Smotana sam mnogo." Priznam.

,,Niska si, a auto je ogroman." Pa da. Delimi isto mišljenje. To je problem.

,,Da." Ja sam 1,60. Samo u poredjenju sa Damjanom izgledam kao patuljak, a tek kada bi me uporedili sa njegovim autom.

,,Ovde je prelepo." Pogledam oko sebe i počnen se diviti prelepom restoranu koji je delom na vodi, a delom na obali.

Splav je ukrašen žutim sijalicama koje noćas kradu lepotu zvezdama na nebu. Iz njega dopire lagana muzika i iako nisam ušla unutra, već znam da će mi se dopiti.

Smestili smo se na terasi restorana sa pogledom na Dunav i čamce u njemu.

,,Dobro došli. Jeste li spremni nešto da poručite?" Pridje nam odmah konobar u belo crnoj radnoj odeći.

Odmah pogledam u Damjana za pomoć, jer uvek imam problem sa naručivanjem. Nikad ne znam šta ću. Mislim da je skontao šta pokušavam da mu izrazom lica kažem.

,,Da. Oboje ćemo lososa sa limun prelivom i zelenom salatom. Uz to može vaše najskuplje belo vino. Piješ belo vino, zar ne?" Pogleda u mene.

,,Pijem, ali ja bih..." Ne uspem da završim.

,,Onda belo vino. I to bi bilo to." Prekine me.

,,U redu." Konobar se vrati odakle je došao.

,,Ja sam htela sok." Namrštim se, ali se odmah upristojim, jer ne bi bilo u redu da se ponašam kao dete. Ipak smo na sastanku.

,,Ne možeš piti sok uz ribu."

,,Ou. Ne znam, ja uvek pijem sok uz ribu." Možda bogati piju vino uz sve? Šta ja znam, ja sam iz siromašnog kraja. Mi tamo i ne jedemo lososa, a tek da pijemo najskuplje vino uz lososa.

,,Eto sada znaš. Nego reci mi malo o sebi." Iznenadi me.

,,Šta o meni? Poprilično je dosadno." Ništa nije zanimljivo o mom životu. Uvek sam kući ili u cvećari.

,,Od kada radiš u cvećari?"

,,Od kako mi je majka umrla. Ima pet godina. Odmah posle srednje sam počela da radim."

,,Izvini što ovo pitam, šta se desilo tvojoj majci?"

,,Imala je saobraćajnu. Udarila je u drugi auto i ona i drugi vozač su poginuli." To je bio najgori dan u mom životu.

,,I moj otac je isto poginuo u saobraćajnoj pre pet godina. Kakva slučajnost. Je l se to desilo petog maja?"

Da li je ovo moguće?

,,Da. Petog maja." Stavim ruku preko usta. Šta ako je vozač u drugom autu bio njegov otac?

,,Je l u Bulevaru kralja Aleksandra?"

,,Da." Zaprepašćena sam. Ovo je sudbina defintivno.

,,Moj otac je bio u drugom autu." Nije bio tužan. Verovatno se pomirio sa tim.

,,Bože. Takva im je bila sudbina. Al evo nas dvoje ovde. Zamisli." Ne verujem u slučajnost, sve se dešava sa razlogom.

,,Da. Ko bi rekao." Promrmlja i u tom momentu ponovo dodje konobar, ali ovog puta sa našom narudžbinom. Ostavi sve na stolu i ode.

,,Izgleda ukusno." Ne znam da li da priznam da nikada nisam probala lososa. Možda bi mi se smejao?

,,Jesi jela nekad?" Jao, ne to pitanje. Da li da odgovorim? Ma daj Mila, nikad se nisi stidela svog porekla i toga kakva si. Nećeš ni sad.

,,Nisam. Nikad nisam imala prilike." Priznam i sačekam da vidim njegovu reakciju.

,,Zaljubićeš se. To je jedno od mojih omiljenih jela." Nije mi se podsmevao. Dobro je. Znači da nije takva osoba. Mislim, nemoguće da od onakve majke poput Ljiljane, sin bude nekulturan i nevaspitan.

,,Wow. Stvarno je ukusno." Shvatim, kada probam, zašto toliko voli ovu ribu.

,,Prelepo, zar ne?" Nasmeši se. Bože, ima prelep osmeh.

,,Trebalo bi češće da se smeješ." Zaista treba. Uvek je ozbiljan, ali sada kada sam videla njegov osmeh, jednostavno želim da ga češće vidim na njegovom licu. Nije ono na šta sam navikla kada sam sa njim.

,,Kako možeš da znaš da li se često smejem ili ne? Ne poznaješ me." Napadne me, ali smireno.

,,Um. Takav si kad god sam te videla. Ozbiljan i namršten." Zbog toga sam i shvatila da se on ne smeje često.

,,Je l ti je rekao neko da ne sudiš knjizi po koricama? Možda smo se uvek sreli u pogrešnom trenutku. Kada mi je bio loš dan ili sam imao stres na poslu. Nije da ne umem da se smejem, samo me nisi pre nasmejala." Okej. Možda je u pravu.

,,Nisam te nasmejala? Okej, slušaj ovo. Ispričaću vic i pokušaću da te nasmejem. O, možemo da igramo igru. Ja ispričam vic, pa ti ispričaš vic. Ko se nasmeje mora da ispije čašu na eks?" Vicevi mi idu od ruke. Svi su mi to rekli.

,,Šta smo mi? Petnaestogodišnjaci?" Prekrsti ruke, ali vidim kako mu se kutak usana podiže, mada ipak uspešno potisne smešak.

,,I kažeš da nisi ozbiljan. Plašiš se da te ne pobedim?" Dobro, možda malo preterujem, ali volim izazove.

,,Plašim se da se ne napiješ, jer mene teško da ćeš pobediti."

,,To ćemo tek da vidimo." Nasmejem se zloćasto, ali trebala sam znati da ko sa vukom pravi dil, nisu mu sve ovce na broju.