Njegova devojka 1deo

PETO POGLAVLJE Što nisi rekla ako si htela da glumim seksi doktora

U subotu oko šest sati uveče ležim na podu svoje sobe, naslonjena o nogu
kreveta. Palčevi me svrbe od želje da otkucam poruku na telefonu koji držim u
ruci, ali moj mozak ne sarađuje. Kao da bi Bet i Megan bile toliko glupe da
poveruju da sam za dvadeset četiri sata dobila malariju. Koliko znam, moj grad
nije zahvatila ozbiljna najezda komaraca. Dobro, znači malariju definitivno
brišem sa spiska mogućih izgovora.
Napregnem mozak, ali žalosno je da neko! s tako visokim prošekom
ocena ne može da smisli ništa pristojno. Pošto sam dobro mozgala, kažem sebi
nek ide život, uključim laptop i odem na svetilište gde sva pitanja nalaze
odgovor: Gugl.
Ukucam u pretraživač „najčešće bolesti“ i stranicu mi istog trena preplave
informacije o seksualno prenosivim bolestima. Namrštim se videvši neke od
slika i zgađeno odvratim pogled od ekrana. Brzo preskočim stranice na kojima
se pominju seksualno prenosive bolesti i malo mi je neverovatno da bi moje
drugarice poverovale da ne samo da sam u jednom danu izgubila nevinost već
i da sam bila toliki baksuz da posle toga zapravo zaradim i „problem“. Stresem
se i pažljivo proučim ostale opcije. Brzo se odlučim za trovanje hranom kao
favorita i posle malo istraživanja zaključim da je vrlo realno da kad objavim tu
novost niko neće želeti da bude u mojoj blizini. Mogu jednostavno da kažem
da je od nečeg što sam popila ili pojela i to je dovoljno ozbiljan izgovor da
preskočim Džaredovu žurku.
Cereći se, vadim telefon i pišem poruku Megan i Bet, u kojoj im objasnim
da ne izlazim iz ve-cea. Ubacujući taman dovoljno odvratnih detalja o svom
stanju, veselo pritiskam dugme za slanje. Naknadno dodam da sam bila kod
doktora, i pošto ne smem da izostajem iz škole, da on kaže da će mi do
ponedeljka biti dobro.Pre nego što pošaljem poruku, zastanem i brzo dodam Kola kao primaoca.
Samo mi još treba da se on umeša i nekako upropasti moj genijalni plan.
Nadam se da neće prozreti moju laž i da će me bar jednom ostaviti na miru.
Ušuškam se u krevetu, zadovoljna onim što sam postigla i odlučim da
kratko dremnem. Prethodne noći jedva da sam spavala, smišljajući kako da se
izvučem da ne idem na žurku. Kol ne razume zašto ne mogu da idem, a moje
najbolje drugarice kao da se oporavljaju od delimične amnezije. Glumile su
hladnokrvnost kad sam izjavila da će Nikol od nas napraviti jagnjece kotlete
ako se usudimo da se pojavimo i na jednom društvenom okupljanju, čak i na
žurci bez alkohola Stejsi Miler. Vrlo se jasno sećam njenih pretnji i ne želim
ničim da na sebe navučem njen bes.
Taman se spremam da utonem u najspokojniji san koji sam cele nedelje
imala, kad se vrata širom otvore. Gotovo odmah znam da nema šansi da
dremnem ove večeri, a dobro je poznato da od nedostatka sna postanem
džangrizava. Dakle, ko god da je na vratima, nek se pazi.
„Šta je s tobom?“, gotovo dreknem na Kola, koji stoji na vratima moje sobe
i smeška mi se.
„To bih i ja tebe mogao da pitam, Tesi. Zar ti ne bi trebalo da umireš?“
O, jeste.
Ne daje mi priliku da odgovorim, već krene ka meni, klateći iza sebe
izletničku korpu zbog čega me malo ispuni strepnja.
„Vidiš, primio sam tvoju poruku i shvatio koliko je tvoje stanje ozbiljno.“
Sedne u dnu mog kreveta. „Naravno da sam se zabrinuo. Mislim, trovanje
hranom je gadno. Srećom je Kasandra bila tu pa sam otišao da je pitam šta bih
mogao da uradim da ti bude bolje.“
Progutam knedlu; Kasandra je Džejova mama, a Kolova maćeha… i
doktorka.
„Uzgred, želi ti sve najbolje i predložila je da ti ovo donesem, navodno čini
čuda.“
Previše se plašim da pogledam kad otvori korpu i prvo izvadi mali vrč s
nekom vrlo uznemirujućom zelenom tečnošću.
„Ovo ti je, Puslice, gadni zeleni sok. Dobro je za čišćenje organizma.“ Isceri
se i potapše po stomaku. Utonem nazad među čaršave i toliko se čvrsto
umotam u prekrivač da mi sakrije pola lica. Ne smem mu dozvoliti da mi na
licu vidi strepnju i očigledno gađenje zbog grozote u njegovim rukama.
„Gadni Zeleni? To zvuči kao zlikovac iz Marvelovih stripova. Zašto bi iko
popio nešto što izgleda tako odvratno?“
„Ooo, nemoj da si takva, Puslice. Moraš ovo da popiješ. Šta ja da radim ako
ti ceo vikend provedeš nagnuta nad ve-ce šoljom? Nemoj da si sebična, popij“,tepa kao da priča s trogodišnjim detetom. Napravim zgađenu grimasu kad
dobar deo soka sipa u čašu i primakne je mom licu.
„Zini“, zapevuši, a ja osetim kako mi se gorčina skuplja u grlu. Preznojim
se pomislivši kako mi ta ljigava gorka tečnost silazi niz grlo, i ubeđena sam da
mi srce tuče. Dok si trepnuo, razgrnem pokrivače i iskočim iz kreveta.
„Sklanjaj to od mene!“, kažem drhtavim glasom, još uvek merkajući čašu
kao da bi njen sadržaj mogao da oživi i napadne me.
„Ma vidi ti to!“ Kol se zapanjeno pljesne po kolenu i pogleda me kobajagi
razrogačivši oči. „Već ti je bolje. Vidiš, rekoh ti da će delovati.“
„Ne seri, Stoune! Pobedio si, samo sklanjaj to čudo od mene“, ogorčeno
kažem, još uvek se pomalo pribojavajući da bi me mogao naterati da popijem
prokleti sok. Otprilike minut me gleda u oči, a onda prasne u smeh; baci se na
moj krevet držeći se za stomak, a njegov smeh odzvanja mojom sobom. Smeje
se tako oko pet minuta dok mu niz lice ne poteku suze i nekako dahće pošto je
izgleda zaboravio da mu treba kiseonik.
Zgrožena, stojim u uglu, crvena u licu. Možda mi foliranje bolesti i nije bila
baš najgenijalnija ideja.
„O, bože, Tesi.“ Uzdahne i ponovo prasne u smeh. Prostrelim ga
pogledom; ovo je dovoljno ponižavajuće i bez njegovog izazivanja.
Pet minuta kasnije još uvek se smeje, ali pretpostavljam da vidi koliko
sam se zacrvenela i njegov smeh polako utihne. U uglu usta još uvek mu igra
osmeh, ali uzdržava se da ne prasne u smeh i zbog tog njegovog malog gesta
ispuni me nekakva milina. A onda on otvori svoja lajava usta i sve upropasti.
„Ako si htela da glumimo seksi doktora i njegovu nevaljalu pacijentkinju,
što nisi rekla.“ Namigne mi, a ja ogorčeno proštenjem, što njega samo još više
zabavlja. Ustane s mog kreveta i priđe mi dok ne stanemo lice u lice; stavi mi
ruke na ramena, okrene me ka kupatilu povezanom sa sobom i gura me dok ne
stignemo do vrata.
„Već zamišljam. Možeš da me zoveš Mekseksi i da budeš moja Bambi.“
Stresem se od same pomisli na to, a on nastavlja da nabraja moguća
kurvinska imena za mene, dok to više ne mogu da podnesem: „Pobogu, Kole,
umukni!“
Isceri se. „Da li sam te dovoljno zgadio?“ Energično klimam glavom i on
deluje zadovoljno. „Dobro, a sad idi da se istuširaš, svi te čekaju“, kaže i ostavi
me u kupatilu. Treba da idemo na žurku“, kaže ostavivši me u kupatilu.
„Ne želim da idem, Kole.“ Vreme je da igram na sažaljenje. Ako još ubacim
i koju suzicu, biće to pun pogodak. Nijedan momak, pa čak ni Kol, ne može da
kaže ne uplakanoj devojc„To kod mene ne pali, Tesi. Koristi taj molećiv pogled na nekom ko te ne
poznaje celog života“, kaže i ne pogledavši me.
Besno lupim nogom o pod i zavapim: „Ali, Kole.“
Uzdahne i ponovo mi priđe, stavivši mi ruke na ramena, a izgleda kao da
se sprema da mi održi govor kako bi me obodrio.
„Znam da je ovo daleko van tvog sigurnog terena i znam kako pomisao da
ćeš biti okružena gomilom ljudi koji se prema tebi nisu baš najbolje odnosili
ne zvuči naročito privlačno, ali obećavam ti, neću dozvoliti da ti se išta loše
dogodi. Uradi ovo i pokaži svima kakva je prava Tesi. Molim te, samo danas,
nemoj dozvoliti Nikol da upravlja tvojim životom.“
Mora da je nešto u njegovim rečima delovalo na mene jer pristanem.
Umotavši se u peškir, provirim kroz vrata da vidim je li Kol još uvek tu. Pošto
ga ne zateknem tamo, uđem na prstima u sobu. Samo zbog žurke, odem u deo
svog garderobera ispunjen stvarima koje mi je mama kupila. Mislim da su joj
se oči napunile suzama kada je konačno mogla da ode da mi kupi oskudne
haljinice i bikinije. Malo se previše zanela, jer mislim da je kupovina odeće za
mene njen način da pokaže da je dobar roditelj. Nedostatak majčinskog
instinkta nadoknađuje svojim ukusom za Stelu Makartni. Dosta odeće još uvek
ima etiketu, s obzirom da ja nosim farmerke i majice. Veći deo moje odeće još
uvek je iz radnji iz kojih i odeća Debele Tesi, samo je sada pet brojeva manja.
Odaberem kratku crvenu svilenu bluzu bez rukava i farmerke s visokim
strukom koje mi stoje kao salivene. Za kraj odaberem svoju omiljenu kožnu
jaknu i bajkerske čizme. Osećam da moja odeća treba da vrišti da sa mnom
nema šale i imam to na umu dok se šminkam, malo napadnije nego što bih
inače odabrala. Kad namestim kosu i spremna sam da izađem, otključam vrata
i nađem se licem u lice sa Kolom.
„Da li bi bilo neumesno ako kažem da izgledaš seksi?“, prvo je što izgovori
i mislim da smo oboje pomalo zbunjeni njegovim komentarom. Obrazi mi
buknu, a čak i on kao da je malo porumeneo.
„Možda, ali sad kad si već rekao, pretpostavljam da bi trebalo da ti
zahvalim.“
Klimne glavom, još uvek pomalo smeten dok upija moju pojavu.
„Pa, sad pošto smo to obavili, hoćemo li?“ Pokažem na stepenice. Ako već
idem, onda bolje da to pregrmim što pre.
Kad krenemo u prizemlje, otkrijem da nam je naručio pice i moj stomak
sa odobravanjem zakrči. Miris pice ispuni dnevnu sobu i istog trena krenem ka
sirastoj divoti. Raznežim se kad vidim da je jedna pica sa dodatkom pečuraka, halapenjo paprikom i kukuruzom, baš kao što ja volim. Drago mi je što obraća
pažnju na sitnice, na primer kakvu picu volim. Ali plašim se da je to uradio
više zbog toga koliko sam danas malo jela. Hvala bogu, nije ponovo pokretao
tu temu, ali navodi me da preispitujem sve sitnice koje radi za mene. Ali
naravno, ne smem dozvoliti da ovaj trenutak postane previše dirljiv.
„Jasno ti je da si prešao određenu granicu kad si počeo da naručuješ
hranu u mojoj kući?“
„Jesam jeziv, ali ne toliko, Puslice. Ovo je za oboje.“ Slegne ramenima, ali
moram još da saznam. Moram da saznam zašto je toliko dobar prema meni,
zašto mu je stalo.
„Dozvoli mi bar da platim jedan deo“, ponudim i spremam se da uzmem
novčanik kad on odmahne glavom.
„Gledaj na to kao na mirovnu ponudu. Znam da ova žurka nije ono kako si
planirala da provedeš veče, ali hvala ti što joj ipak daješ šansu.“ Slegne
ramenima.
Želim da postavim još pitanja ne bih li shvatila ovaj čudni novi odnos koji
se izgleda između mene i Kola razvija. Ali naravno, oglasi se zvono na vratima,
a kad ih otvorim, unutra banu Bet i Megan i izgledaju apsolutno fenomenalno.
Megan upadne u stanje apsolutnog šoka kad vidi Kola, a Bet nam se smeška
kao da nas je uhvatila da radimo nešto pogrešno.
„Pa, sad ti je svakako bolje“, osorno kaže, a meni ponovo dođe da udarim
glavom o zid zbog tog trenutka gluposti.
„Zahvaljujući mom gadnom zelenom.“ Kol se ponosno isceri, a ja samo što
ne zarežim na njega.
Okrenem se ka drugaricama i oduševljeno uzviknem: „Društvo,
fenomenalno izgledate!“
Nemamo često priliku da se doteramo i prava je retkost videti ih ovakve.
Megan je u tamnocrvenoj majici bez rukava s detaljima od crne čipke i uskim
pantalonama. Crvena kosa pada joj s jedne strane u gustim talasima, tako da
izgleda kao glumica iz starog Holivuda. Za razliku od nje, Bet je obukla usku
crnu haljinicu koja joj pada do pet centimetara iznad kolena. Uklopila ju je s
crnim kožnim čizmama, a njena divlja crna kosa vezana je u gladak konjski
rep.
„Misliš?“, cikne Megan i zavrti se ispred mog uspravnog ogledala. Vidim
da je uzbuđena i grize me savest što sam njen život lišila ovog aspekta
srednjoškolskog života. Da se ona i Bet ne druže sa mnom, bile bi prilično
popularne pošto su obe apsolutno prelepe.
„Slažem se i mislim da ova prilika mora da se proslavi picom!“, kaže Kol i
ode u kuhinju po tanjire. „Vas dve fenomenalno izgledate.“ Osmehne se dok odlazi i vidim kako se obe gotovo tope, čak i durašna Bet, čiji dah samo
malčice zadrhti. Megan izgleda kao da će se svakog časa srušiti ili dobiti pravi
napad panike. On se vrati i sve nas posluži hranom.
„Moram načas da odem do kuće, imaju neki hitan slučaj u kuhinji i
potrebna im je moja pomoć. Ali odmah se vraćam.“ Namigne mi i ode.
„O bože.“ Pošto Kol izađe, Megan se skljoka na krevet i zaneseno bulji u
plafon. Vidim da je ushićena i ispuni me osećanje koje ne mogu baš da
objasnim. Neobično je videti je da tako reaguje na Kola, kao da su nam uloge
zamenjene… čudno.
„Kako se već nisi smuvala s tim tipom?“, s nevericom pita Bet i mogu to da
vidim iz njene perspektive. Nije bila svedok većeg dela mog i Kolovog ranijeg
neprijateljstva i verovatno joj je čudno što se toliko protivim da mu dam
šansu.
„Lako – on je đavo“, kažem, a ona odmahne glavom.
„Sviđaš mu se, stvarno mu se sviđaš, Tesa“, kaže sa previše ubeđenja.
Prevrnem očima i otfrknem: „Nećemo ponovo o tome.“
„Samo ne mogu da verujem da ti to ne vidiš. Mislim, znam da ti moć
opažanja nije najjača strana, ali ovo je toliko očigledno.“
Taman se spremam da odgovorim, kad Megan odluči da mi pomogne.
„Mada, ne možeš je kriviti, Bet. Svi su videli kako ju je Kol uvek zadirkivao i
obično bi se rasplakala zbog njegovih smicalica.“
Zaustim da se pobunim da nisam uvek plakala, ali lomljenje brojnih
kostiju stvarno dovoljno boli da dovede do tolikih suza.
„To je bilo nekad. Mora da se nešto promenilo, ali po onome kako se
prema tebi ponaša, teško je zamisliti da bi mogao da bude zao. Sad pravi
bezazlene smicalice kako bi ti privukao pažnju. Šta drugo da radi kad ti najveći
deo vremena sanjariš o Džeju i vaša dva i po deteta.“
„Ne sanjarim!“, uzviknem.
„Ma daj“, Megan i Bet kažu uglas, a ja posramljeno oborim glavu. Stvarno
bi trebalo da prestanem da sanjarim o ta dva i po deteta i kući s drvenom
ogradom. Ja bih vodila uspešnu izdavačku kuću, a Džej bi bio poznati bejzbol
igrač. Što je još važnije, unajmili bismo Nikol kao dadilju, pošto posle srednje
škole završi kao prodavačica u KFC-u.
***
Kad završimo sa jelom i ja se mentalno pripremim za žurku, osam je sati. Kuća
je jezivo tiha, osim zvuka televizora koji dopire iz dnevne sobe. Moji roditelji su na dobrotvornoj zabavi na kojoj se prikuplja novac za tatinu kampanju, a
Trevis se očigledno ponovo opija u nekom baru.
Naslonjen na sofu, Kol se zaneo gledajući sportski kanal i ne čuje nas kad
uđemo. Pomalo sam nervozna u onome u čemu sam, shvativši da je dekolte na
majici malčice previše spušten za moj ukus. Bet me je naterala da skinem sivu
košulju, nazvavši je „uštogljenom“, pa na sebi imam samo usku majicu bez
rukava koja ništa ne ostavlja mašti.
Kola nije bilo oko sat i po i sad imam osećaj da kod kuće nema nikakvog
hitnog slučaja. Mislim da je želeo da ostanem malo s drugaricama ne bih li se
smirila. Ne znam da li bih mu ikad ovo rekla u lice, ali drago mi je što je to
uradio za mene. Zato se, kad se vrati, trudim da ne izgledam previše
oduševljeno što ga vidim. Dok nas prati do kola, ponovo mi kaže da lepo
izgledam.
„Hvala“, stidljivo kažem, a onda usledi neprijatna tišina dok se Bet ne
nakašlje i ne mune me sa samozadovoljnim izrazom na licu.
Prostrelim je pogledom, a ona mi se smeška, mrdnuvši obrvama. Da li
stvarno misli da bi Kol mogao tako da se zanima za mene? Očigledno je da se
ovako ponaša samo zato što me je video samo kao Debelu Tesi ili Tesu koja
nikad ne nosi šminku ili lepu odeću. Samo je malo iznenađen i zapanjen, ne
zna kako da reaguje. To je potpuno razumljivo.
„Pa, hoćemo li?“, pita Bet Kola, koji deluje baš smeteno. Uhvatim ga kako
bulji u mene i on shvati da ga gledam. Nekoliko puta odmahne glavom kao da
izbacuje vodu iz ušiju, pa pokaže Bet podignut palac. „Sve spremno, krećemo!“
Nas tri ga zbunjeno pogledamo, a on proštenje i protrlja čelo. „Htedoh
reći hajdemo.“
„Oh“, sve tri kažemo uglas i krenemo za njim do kola. Megan i Bet,
pokvarenštine, zauzmu celo zadnje sedište volva ostavivši mi samo jedan
izbor, prednje sedište.
Prostrelim ih pogledom i sednem pored Kola, koji podešava retrovizor i
ne može da se odupre narcisoidnom porivu da se isceri svom odrazu u
ogledalu. Uobražena prostačina.
Pokrene motor, a onda me iznenada pogleda i svesna sam njegovog
pogleda na sebi. Dotaknem lice, pitajući se da li sam već uspela da razmažem
šminku.
„Šta je?“, pitam, a on ne skida pogled s mene.
„Hoćeš da otvoriš pretinac?“ Pokaže na njega, a ja ga sumnjičavo merkam.
„Šta je unutra? Ako je pacov ili pauk, njih mogu da podnesem, ali
upozoravam te, ako je unutra bubašvaba, pozdravi se sa svojim malim
prijateljem“, odlučno kažem.On prevrne očima. „Iako sam presrećan što se brineš za malog Kola,
Puslice, sad ne pričamo o njemu. A sad otvori pregradu. Potpuno je
bezopasna.“
Polako udahnem i izdahnem, a ruka mi okleva na ručki pretinca. Ne bi
uradio ništa potencijalno opasno po život dok je i sam u kolima sa mnom, a
čini se i da mu se sviđaju moje drugarice, pa ni njih ne bi ubio.
Otvorim ga preko volje i ništa ne iskoči na mene da mi iskopa oči kao što
sam očekivala.
„Eto.“ Kol se nagne i pokaže u ugao odeljka, ali ja samo osećam koliko mi
je blizu.
„Šta zapravo gledam?“, zbunjenopitam, a on uzdahne i još više se nagne
tako da me pribije uz sedište. Megan provuče glavu kroz prorez između dva
sedišta i uzbuđeno pogleda.
„Ovo, hajde, Tesi, doteraj se.“ Vadi crnu vrećicu i stavlja mi je u ruku.
Zadržavajući dah, pažljivo cimnem uzicu kojom se otvara.
„Tesa, unutra nije otrovni bršljan, pokaži nam!“, cikne Megan.
Ruke mi drhte dok ih zavlačim unutra i vadim dugu srebrnu ogrlicu s
priveskom u obliku pahuljice. Uzdahnem dok je držim na dlanu.
„Au, prelepa je, stavi je“, predloži Bet, a ja, ignorišući Kolov pogled koji me
probija sa strane, to i uradim. Ljupki komad nakita odmah mi se dopadne.
Prelep je i nežan i… to je poklon od Kola?
„Ovo je za mene?“, pitam, još uvek ne gledajući u njega. On klimne glavom
i malčice porumeni. „Samo… Ne znam, lepo ti stoji.“
„Ja, ovaj, hvala.“ Svesna sam da nas moje najbolje drugarice pomno
gledaju. Stavim ogrlicu i okrenem se prema njima, a one se prepredeno iscere.
„Prelepo.“ To ne kažu one.
Porumenim uhvativši Kolov pogled.
„Savršeno joj se slaže uz odeću. Baš imaš ukusa, Kole“, kaže Bet.
„Šta da kažem? Umem s damama.“ Namigne, a kad primeti da sam
porumenela, prasne u smeh zajedno sa mojim drugaricama.
Ne prestaju da se smeju dok se vozimo na žurku, a negde usput suzdržim
se da se ne osmehnem videvši Kola kako ćaska s Bet i Megan. Tako je ljubazan
prema njima; naterao je Megan da se opusti i čak uspeo da se probije kroz
Betinu grubu fasadu. Gledam ih nežno krajičkom oka i nekako sam ponosna
što je Kol uspeo da njih dve usreći.