Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Turbolentno od ranog jutra. Znala sam da ce danas da dođe Veljkov brat rekla mi je Vanja a i on takođe ali ovakvu uštogljenost nisam ocekivala. Veljko je opušten i zabavan lik a ovaj njegov brat je sav u nekom ozbiljnom fazonu i uopšte mi se ne sviđa. Takve muškarce kao što je on nabijaju samo tenzije i pravila a ja ne volim da radim u takvoj sredini.
"Pomozi bože da sve prođe kako treba sa Veljkom i Vanjom i da se što pre vratimo u normalu."- pomolim se u sebe za vreme treceg sastanka.
Ja sve znam o strankama zato se ni ne obazirem na ono što pricaju ali zato Veljko i njegov brat pomno prate svaku rec. Ja trenutno služim kao ukras i pošto mi je dosadno proucavam novog direktora.
Visok je oko metro osamdeset i pet po mojoj proceni, ima lepe crte lica ali oblaci se kao neki deda a tako se i ponaša. Samo nešto zapitkuje i mršti se na sve što kažu. Ocigledno mu ništa nije po volji i žao mi ga je. Svi koji rade u ovu firmu su sofisticarani mladi ljudi a on jadan kao da je izašao iz stareckog doma i došao u diskoteku. Nezna i nemože da se uklopi.
Ovo je drugi svet za njega i da mi Veljko nije rekao da vodi firmu u Zagrebu pomislila bi da je neki beskucnik. Dobro možda malo preterujem ali zaista mi se nesviđa nikako.
"Koliko on uopšte ima godina? Cetirdeset ili pedeset?"- razmišljam u sebi.
- Ja nemogu više - ckripa stolice me trgne iz razmišljanja.
- Šta se dogodilo?- pitam zbunjeno i okrenem se po sali pa vidim da smo samo nas troje ovde.
- Ovo me je skroz smorilo želim što pre da se završi- požali se Veljko.
- Ima još dva sastanka ali ako želiš mogu da ih otkažem ili pomerim za neki drugi dan- predložim jer je i meni dosadno.
- Nema potrebe za tim ja sam tu ti možeš slobodno da ideš- umeša se njegov brat.
- Hoceš li moci sam?
- Ne pitaj gluposti i idi dok se nisam predomislio- kaže mu ozbiljno.
- U redu idem. Dijanice pređi na moje mesto ja odoh kod svoje žene- nasmije se blesavo pa i meni izmami osmeh.
- Hajde beži blesane- poguram ga ka vratima.
Kako je on izašao tako je u prostoriji nastao tajac a napetost se povecala. Bili smo samo ja i novi direktor i cekali smo da zapocne sledeci sastanak. Sedeo je na stolici mrtav ozbiljan i streljao me pogledom .
"Jesam li nešto pogrešno uradila?"
- Khm- nakašlja se lažno i krene nešto da kaže ali u tom trenutku vrata se otvore i u sali uđe nova stranka.
Zaobišla sam sto i sela sam pored njega. Jak muževan parfem me je ošamutio u istom trenutku i osetila sam se slabo. Okrenula sam se u stranu ne bi li prepoznala ko je vlasnik tog afrodizjaka ali ni jedan muškarac u prostoriji nije bio takav tip.
Sastanak je tekao a ja sam se opet bacila na razmišljanje. Šarala sam pogledom levo i desno ne bi li pronašla nešto zanimljivo da mi što pre prođe vreme. U jednom trenutku nesvesno sam pratila pravac odakle dolazi miris parfema i nesvesno sam se naslonila na njegov sto. Umalo se nisam onesvestila. Verujte mi to je najbolji muški parfem koji postoji. Zatvorila sam oci i udahnula sam duboko.
- Jesi li dobro?- oglasi se direktor a ja u istom trenutku otvorim oci i susretnem se sa njegovim. Gleda me ozbiljno sa smeđim ocima cak bi rekla i pretece.
- Aha ...jesam samo sam malo...- spetljam se u trenutku što od stida što od njegove hladnoce.
- Bleda si. Idi i umij se bice ti bolje.
Bleda! Ja se osecam kao da gorim sva a on mi kaže da sam bleda.
- U redu- sa rukama pređem preko obraza jer zaista ne razumem šta mi se dogodilo.
- Oprostite ,vracam se ubrzo- obratim se ostalima koji sede za stolom.
- Nema potrebe ja cu da dovršim sastanak ti si slobodna- obavesti me hladno Tomislav Kneževic.
"Šta mu sada to znaci?"
Ne uspem da pitam jer me prostrelji pogledom kao znak da je razgovor završen pa se samo okrenem i napustim salu za sastanke.
Hodam zbunjeno niz hodnik i još uvek povremeno se uhvatim za obraze. Nije moguce da sam bleda osecam se dobro. Dođem do toaleta i pogledam se u ogledalo.
"Dali je on corav ili daltonist?"- zapitam se dok gledam u svoje rumene obraze. Nisu samo one, pocrvenela sam do korena kose ali on mi je rekao da sam bleda.
"Bože me sacuvaj kakav je taj cudak ni boje ne razlikuje a vodi firmu?"
Umijem se sa hladnom vodom i popravim malo šminku a onda se uputim natrag.
Ne idem opet na sastanak jer me je doticni izbacio zato odlucim da izađem na terasu i da udahnem malo sveži zrak.
Ni naucnici ne razmišljaju toliko mnogo kao što sam ja danas. Nemogu da shvatim kakav je to covek. Zar nemože da bude malo blaži i da se ponaša normalnije.
"Pa polako druže došao si na moj teren ti moraš da se prilagodiš a ne ja"
Ali taj njegov parfem je uf ...ali njegov izgled je katastrofa.
Koja kontradiktornost majko mila pa to nema nigde u svetu.
Odlucim da odbacim sve misli vezane za njega i da uzmem i da pojedem nešto. Od toliko sastanaka nisam stigla ni da doruckujem a prošlo je vreme i za rucak.
- Hajde lepotice idemo da klopamo- obratim se svojim lepoticama pa se sama opalim smejati na svoju ludost. Samo ja umem da pricam sa svojim sisama .
Dala sam samoj sebi malo vecu pauzu pa nakon rucka sam si narucila i kafu i u muru je popila. Kada sam shvatila da sam preterala trceci krenula sam gore. Ako je bio ljut malo pre sada sam sigurna da ce biti besan ali baš me briga.
Šta mislite o našoj vatrici?😂😂😂 Hvala vam na čitanju ♥️😘
